Уметничко дело

Иако нисам ни близу стручњака у уметности, ипак знам да је природа била и остала вечита инспирација уметника. Обично када то кажем, најпре помислим на сликарство, а верујем и ви, али ниједна друга уметност није изузетак. Без обзира која уметност је била у питању, најчешће сам се сретао са пејзажима (екосистемима) или њиховим делићима, попут птица или већ неких других животиња или биљака или (најчешће у сликарству) са тзв. мртвом природом (плодовима, лишћем, семенима…) или људским телом (актови, портрети, или чак делови, попут руку). Данас сам имао несвакидашњу прилику да будем сведок једног уметничког дела инспирисаног ћелијом! При томе нисам обишао неку галерију уметности, нити одслушао неки гала концерт, већ сам презентацију тог дела имао прилике да видим у школи. Заправо, на улазу у школу, али то и није важно. 🙂

Млади уметници који су ми представили свој рад су Богдан Живановић и Милош Стошић, ученици одељења V₄ ОШ „Иво Андрић“. Ред је и да ја вама представим њихов рад, али морам најпре да напишем да ми је жао што не можете да га видите уживо; фотографија дочарава тек делимично колико су заправо сјајно урадили ово ремек-дело.

поглед одозго

са стране

Објаснили су да су топили пластику, али како су то радили и како су добили ове облике и како су их бојили, не знам. Углавном, њихова ћелија садржи готово све делове које чине готово сваку ћелију; мембрану, органеле и једро. Хтели су они и да ћелију напуне водом, како би дочарали цитоплазму у којој органеле пливају, али кажу да је мембрана била више него полупропустљива. 🙂

Моји ђаци уче да је цитоплазма нешто као течност у којој пливају органеле. Међутим, често ћете наићи у литератури да је цитоплазма и течност и органеле које су у њој. Све оно што нису органеле, односно што би била само течност, назива се цитосол. Намерно је зовем течност, јер се она састоји од воде, чак преко 80%. Мада она није баш течност у правом смислу те речи, због других супстанци које садржи и које су корисне ћелији (ту су и оне које нису корисне и које ће ћелија да избаци).  Међу тим важним супстанцама су и бројни ензими који убрзавају хемијске реакције, микро-влакна која чине скелет ћелије, који попут нашег скелета, помажу ћелији да одржи облик и чврстину, као и грануле (зрнца) са резервним хранљивим супстанцама. У ћелијама масног ткива, то су масне капљице, али има и других супстанци које нису растворне у води. Уз њих могу да се пронађу и неки кристали.  У много воде су у цитоплазми растворена многа органска једињења (попут шећера и амино-киселина које сачињавају протеине), као и соли. Све те набројане супстанце доприносе житкости цитосола и он зато није баш скроз течан, већ више попут желатина. Углавном, цитосол заузима више од 70% укупне запремине ћелије.

Уколико сам вам превише закомплиовао живот, а још увек сте основци, биће довољно да кажете да ћелију испуњава цитоплазма са органелама. У цитоплазми се налазе и за ћелију корисне супстанце. Органеле пливају по цитоплазми и врше неке своје улоге. Тиме сте рекли мање-више суштину. 🙂 На једном од наредних постова ћемо се бавити и управо тиме; шта је важно, а шта мање важно да се научи. До тада, уживајте у уметничком делу мајстора петака.