Биљке против зомбија 3. део


Настављам да „проналазим ботанику“ у мојој омиљеној игрици из наслова (plants vs. zombies).

Grave_Buster2Копач гробова (Grave buster), као што му само име каже, има задатак да ископа и тако елиминише гроб који у игрици има улогу да нам заузме место где биљке могу да расту. Ово заправо нема покрића у ботаници. Иако звучи морбидно, биљке ће управо да расту више тамо где има више мртвих, јер свако мртво тело (па и људско), сапрофитске бактерије и гљиве разлажу до минерала који су биљкама неопходни и које биљке упијају својим кореном. Оно што има покрића у биологији је сам начин деловања ове имагинарне биљке. Корење дрвећа је веома моћно, што и не чуди, јер је потребно да причврсти масивна, тешка стабла за подлогу. Дешава се да, уколико је дрво посађено близу каквог бетонираног пута или зграде, својим великим и јаким корењем подрије те грађевине и направи уочљиву штету. Свакако би то могло да учини и надгробном споменику, који се иначе прави од већ неког камена. Но, да пређемо на лепше теме, односно паре! 🙂

Giant_Marigold2Невен (Marigold) заправо уопште не личи на биљку коју зовемо овим именом. Претпостављам да су се аутори игрице одлучили за овај назив због другог дела у самој речи – gold, што би значило „злато“, јер ова замишљена биљка има улогу да нам дарује новчиће како бисмо куповали опрему за борбу против зомбија и одржавање баште. Једина сличност са невеном из природе, колико ја могу да се сетим, свакако је главичаста цваст (када цваст изгледа као цвет, а у ствари се састоји од многобројних малих цветова, од којих су они средишњи плодни, а спољашњи нису и имају улогу да имитирају круничне листиће). Како сам схватио да је ово главичаста цваст? Па, зар вам не личи на белу раду? А она је школски пример за такву цваст. 🙂 Поставља се питање да ли биљке заиста могу да нас дарују новцем? Па, не баш онако као у игрици, али људи и те како гаје биљке да би зарадили. Гаје их ради исхране, због њихових лековитих својстава, за израду тканина, као и разне козметике, парфема и средстава за хигијену, а неке врсте просто зато што су – лепе. 🙂 Поменути невен цењена је баштенска биљка, а и корисна као лековита. Ова биљка је инспирисала Јову Јовановића Змаја да по њој назове, сада већ легендарни, српски часопис за децу. 🙂

За данас толико – једна језива и једна лепа биљка, баш као у причи „Лепотица и звер“. Надам се да вас је ова прича инспирисала да и ви напишете неку или да прочитате неку коју су вам препоручили наставници српског језика. Ево шта препоручује моја колегиница и пријатељица Силвана Јовић:

Блог – Препорука за читање

Advertisements

Песмарица


Пре неки дан сам био љут на своје ђаке, јер нису знали из чега клија биљка, где се налази клица, а где семе. Објаснио сам им поново и затражио да то науче као песмицу. Моји ђаци из одељења V3 oтишли су корак даље. Написали су песмице на тему плода и семена. 🙂

Зачаран круг

Била једном једна клица,

каква клица, мала клица,

смештена у семену,

да је не би нико дир’о,

да јој не би ништа било.

Било једном једно семе,

какво семе, мало семе,

у плоду ушушкано, уљушкано,

као беба када спава,

да док расте – не боли га глава.

Био једном један плод,

какав плод,

мали, слатки, лепи, глатки,

у плоднику зачет,

у тањиру начет.

Сандра Баруџија

Рађање Звонка

Из плодника тучка

родио се плод.

Назвали га Звонко,

јер је личио на звоно.

У њему се налазило

једно мало семенче,

из семеног заметка,

а назвали га Биберче.

У њему се налазила

једна клица зелена,

из зигота,

а назвали је Зеленка.

Питање стоји,

вероватно ће и остати,

а питање гласи

„шта се у клици налази?“

Наталија Филиповић

Шта из чега настаје?

Ако ланац не знате,

шта из чега настаје,

песмицу сад слушајте.

Била једном једна клица.

Каква клица – мала клица.

Из зигота је настала.

Док није израсла,

у семену је спавала.

Семе, семе малено

из плода је испало.

Плод, плод, плодови,

из плодника су настали.

Сада надам се

да ланац знате.

Шта из чега настаје?

Ива Поткоњак

Ђаци су ми креативни, свашта знају да направе. Још само да науче и репродуктивне биљне органе и сви задовољни. 🙂

Све што сте нисте хтели да знате о цвету, а нисте ни хтели да питате :)


Што се мене тиче, као наставника биологије у основној школи, учење о опрашивању и оплођењу цвета би требало да буде врло једноставно. Опрашивање је преношење полена до тучка, а онда следи и оплођење – спајање полних ћелија. Садржај полена се спаја са јајном ћелијом и то ће дати оплођену јајну ћелију, зигот, који ће деобама ћелија дати клицу, односно бебу биљку. Та „беба биљка“ ће неко време бити заштићена у семену, које настаје од семеног заметка тучка. Семе ће, пак, бити заштићено у плоду, а који настаје од плодника тучка. Суштина је, коју би свако требало да зна, да плод настаје из цвета, да чува и расејава семе, из кога ће да изникне биљка.

Међутим, не слажу се сви са мном и добро је да је тако, јер зло и наопако да сви мислимо исто, па тако поједини аутори уџбеника, а верујем и поједини наставници, у целу причу убацују још и секундарна једра и којешта, што опет верујем да малим ђацима „прави“ додатна питања и додатна збуњивања.

Овај текст ће вам открити колико-толико „праву“ истину о цвету, односно шта се у њему заиста дешава приликом оплођења. Откриће вам и неке занимљивости, а надам се и разјаснити неке нејасноће. Ипак, сврха овог текста је да вас уведе у шаролики свет цветова, а не да га научите. Уводни део је суштина намењена сваком малом ђаку. Све остало, укључујући и поменуто секундарно једро, само су мање важни детаљи.

Када су петаци „чепркали“ цвет, посматрали делове под лупом, цртали и обележавали, неки од њих су ми рекли да су запазили да је жиг тучка лепљив. То је добро запажање, јер код неких врста заиста и јесте. Улога врха тучка, који се назива жиг, јесте да буде „писта“ за полен који долеће. Жиг мора да обезбеди да се тај полен лепо закачи или залепи, па су различити цветови развили различита решења за то. Неки су напросто лепљиви, други имају длачице које задржавају полен, неки имају наставке налик лопатама којима скидају полен са инсеката опрашивача, а неки опет имају поклопац који се отвара када инсект донесе полен и затвара се када се полен нађе на жигу. Углавном, какав год начин био, он обезбеђује да сe полен причврсти за жиг тучка. Међутим, и даље је далеко од јајне ћелије са којом би требало да се споји. Она је чак доле, низ стубић, па у плоднику и семеном заметку.

Које делове цвета је пронашла Нађа Ранитовић, ученица V-5 ОШ „Иво Андрић“.

Да се малко бавимо семеним заметком. Њега чине горњи и доњи део. У гоњем, вршном делу, ствара се једна посебна ћелија, коју можемо да назовемо мати (мајка) ћелија. Разликује се од осталих по томе што је крупнија, а и једро јој је крупније. Такође, има и гушћу цитоплазму. Некада се најпре створе четири ћелије и то једна изнад друге и она која је скроз доле, а ретко нека друга, потискује остале и постаје та посебна, мати ћелија. Остале изумиру. Како год настала, она, како написах, има крупно једро и оно се зове једро ембрионове кесице. Ембрион је иначе другачије име за још неформирану бебу, како у биљном, тако и у животињском царству. Наиме, мати ћелија се претвори у то што зовемо ембрионова кесица, јер је некога подсетило на кесицу, а и садржаваће будући ембрион. 🙂 Ту се прича компликује…

Делови цвета и тучка, ауторке Тамаре Бјелице, ученице V-4.

Једро ембрионове кесице се подели на два дела и сваки заузме позицију; једно горе, друго доле. Оба једра се поделе још једном, па још једном и тако их буде по четири. Четири су горе и четири доле, а укупно их је осам. По једно једро из сваке групе допутује до средине ембрионове кесице. Ту се и споје та два једра и настаје секундарно или централно једро (јер је у центру ембрионове кесе). Секундарно значи друго (док примарно значи прво). Изнад и испод остају по три једра (то је већ математика :)).

О љиљану су писале две сестре, Ана и Маја Јанковић, ученице V-4.

Рецимо да се доња три једра ограђују од остатка ембрионове кесице и настају три ћелије, које се међусобно разликују. Она која је у средини је крупнија и то је јајна ћелија (дођосмо и до ње), а око ње су ћелије помоћнице (нешто као дворске даме за принцезу). 🙂 Слично се дешава и са горњим једрима; постају три ћелије. Око секундарног или централног једра се такође ствара ћелија, погађате централна ћелија ембрионове кесе. Укупно их је сада седам. Међутим, код неких врста, рецимо кукуруза или бамбуса, ових ћелија може да буде и знатно више и то пре свега оних које се налазе у горњем делу, насупрот јајној ћелији. Углавном, мати ћелија с почетка приче је престала да буде ћелија, већ је постала ембрионова кесица. Њено једро се поделило више пута и од свих тих једара су настале нове ћелије, од којих је једна и јајна ћелија.

Још један леп мини-пано, ученице Нађе Ранитовић.

Ово је тек један од шеснаест проучених начина како настаје јајна ћелија и све оне које јој помажу. Углавном, по положају, она се налази са доње стране ембрионове кесе, односно семеног заметка који је садржи. Уколико сте мислили да је женски пол компликованији од мушког у свету биљака, љуто сте се преварили. Полен такође садржи више једара; по два, као код орхидеја, на пример, или по три као код каранфила или трава. Уколико садржи два, једно је вегетативно (сетите се шта су вегетативни биљни органи), а друго генеративно. Уколико их има три, то значи да се генеративно једро поделило на два и они су дали сперматичне ћелије (верујем да знате да је сперматозоид мушка полна ћелија).

Делови цвета љиљана, Соња Цветојевић, ученица V-4.

Колико год једара имао, полен и даље има исти проблем; на жигу тучка је далеко од јајне ћелије. Зато ради нешто веома занимљиво. Почиње да прави цевчицу и она се и назива поленова цев која клија кроз стубић тучка и стиже до семеног заметка. Да би то полен могао да обави, воду и храну узима од жига тучка. Током свог раста, поленова цев се храни на рачун стубића. При томе или расте кроз канал који већ постоји у стубићу или, ако канала нема, раствара свој пут. 🙂 Полен дакле, отима воду и храну од тучка, а неретко и раствара његов садржај. Ипак, штета коју је нанео је оправдана; зарад добијања потомства. И да, за оне ђаке који обавезно питају, „а колико времена полену треба да му израсте цевчица до јајне ћелије“, одговор је: зависи од врсте. Код неких је довољно неколико минута, али има и таквих код којих процес траје годинама. Занимљиво је и да много зависи и да ли полен потиче са истог или различитих цветова. Код дивље врсте дувана, уколико је цвет опрашио самог себе, поленовој цеви је потребно дупло више времена од случаја да га опраши неки други цвет.

На тему сунцокрета, Милица Кнежевић, ученица V-4.

Кроз поленову цев, пролазе оба или сва три једра полена, односно две сперматичне ћелије. Омотач полена, сада већ празан, остао је на жигу тучка. Сећате се помоћница које се налазе са леве и десне стране јајне ћелије? Е, па, као праве помоћнице, оне наводе поленову цев да расте баш ка семеном заметку, а када доспе у њега, стварају супстанце које растварају зид поленове цеви, како би се поленове две сперматичне ћелије ослободиле. Једна од њих ће оплодити јајну ћелију, а друга централну ћелију ембрионове кесе. Пошто се оплођење дешава два пута, кажемо да је у питању двојно оплођење. Међутим, само ће оплођена јајна ћелија дати клицу („бебу биљку“), а оплођено централно једро ће дати резерве хране за клицу док је у семену.

Делови жутог цвета, који је Тамара Сретеновић, ученица V-4 назвала јесењом ружом.

Народна изрека да ко први стигне девојци, његова и девојка, потпуно је оправдана у случају полена. Уколико се неколико полена залепи за жиг тучка, сви ће „појурити“ са својим поленовим цевима, али само ће један први стићи до семеног заметка и оплодити и јајну ћелију и секундарну (централну) ћелију. Уколико се у плоднику налази више семених заметака, биће потребно и толико полена. Занимљиво је да уколико полен буде усамљен на жигу тучка, или ће му требати више времена или уопште неће успети да дође до циља! Конкуренција му је заиста неопходна и најбоље је да буде више полена од семених заметака.

Уколико вам је све ово било превише компликовано, не секирајте се. То је ионако нешто што заиста занима само научнике који се тиме баве и понеког радозналца, али као што већ написах, није заиста толико важно. Уколико сам успео да вам разрешим неке недоумице када сте у уџбенику или већ некој стручној књизи видели нешто о чему нисте учили, драго ми је. И уколико нисте чепркали цвет, издвајали његове делове, цртали, описивали и обележавали, ето прилике да вам дам задатак да то урадите. 🙂

Рафлезија


Највећи цвет на свету, цвет рафлезије, нажалост је и веома редак, зато што његова станишта одумиру. У кишним шумама југоисточне Азије најпре на земљи настане пупољак налик на главицу купуса. Он се потом отвори и то чини једном у години дана. Светлост дана (колико је то могуће од крошњи дрвећа) тада угледа овај рекордер у природи. Шири веома снажан мирис трулог меса, јер га опрашују муве. Када оне обаве посао, настаје такође крупан и меснат плод којим се сладе ситни глодари, али тако и врше расејавање.

Рафлезија је иначе род коме припада више од двадесет врста. Врста која је шампион међу њима по величини цвета и која се најчешће наводи у енциклопедијама је Rafflesia arnoldii. Некоме се цвет рафлезије неће допасти, некоме хоће, али је на Јану Токовић и Тамару Бјелицу, ученице V4 одељења ОШ „Иво Андрић“, оставио утисак довољно толико да направе један мини пано о овој биљци. Пано су лепо и дизајнирале, а ја вам га овде представљам.