Јулијанска Нова година


Вечерас многи дочекују још једну Нову годину, а по јулијанском календару, који иначе „касни“ за грегоријанским 14 дана. То значи да је по јулијанском, данас (тек) 31. децембар. Уосталом, неке основне податке о томе имате овде. Ја бих данас да двоструко искористим прилику; да честитам свима који данас славе, а и пошто се ова Нова година популарно назива и српском, да на неки начин дам прилог овом дану.

Ево га мој прилог. 🙂 Бели лук, Allium sativum, што би рекли Латини, а ми бисмо још рекли и чешањ, чесно, чешњак и сарамсак, у веровањима старих Срба је имао изузетно значење. Заправо, према неким тврдњама, највећи од свих других биљака. Наиме, веровало се у моћ белог лука да заштити од сваког зла, па чак и од метиља. Мислило се да је немогуће излечити метиљавост, болест коју изазива овај паразитски пљоснати црв. Вук Караџић је забележио причу да када су Немци ухватили ђавола и упитали га који је лек против ове болести, он им је узвратио да сачекају да стока (тачније, овце) „полипшу“ од ње. Дакле, другим речима, указао им је да лека нема. Занимљиво је и да се веровало да само вештице не једу бели лук (па ви сад видите да ли ћете негодовати када вам га послуже као додатак ручку :D). Уосталом, ми „знамо“ да нас штити и од вампира. 🙂 Заправо, у народу се сматрало да штити од било каквих демонских сила и да га ваља држати у виду венца изнад врата, а богами у нужди и загристи. 🙂

Да ли сте знали да бели лук има јако лепу цваст?

Занимљиво је и да се ритуално јео за празнике, али додуше не баш за Нову годину, већ за Бадње вече (и то у комбинацији са – медом!). Користио се и у врачањима, па су тако мајке са више деце садиле по један стручак за свако. Сваки од њих би подједнако подрезале, те онај који највише израсте, указивао је да ће дете коме је посвећено бити најсрећније. Девојке би окачиле два листа једнаке дужине за појас; са леве и десне стране, како би сазнале да ли ће се удати. Уколико до ујутру више израсте онај на десној страни, удаће се. 🙂 Стари народ је изгледа имао знања о лековитим својствима лука и примењивао га је приликом сваке епидемије, односно болести, али је и то рађено заједно са гатањима. Он се дакле, користио у лечењу практично свега – великог кашља, гушобоље, главобоље, грчева у стомаку, тифуса, грознице, жутице, отока, зубобоље, чак и чмичака. У Босни и Херцеговини се чак веровало да би семе ове биљке могло човека да учини бесмртним, али да га је немогуће наћи, јер би га виле у међувремену покупиле. 🙂

Ову и још многе занимљиве приче о томе шта су „наши стари“ веровали, имате у „Речнику српских народних веровања о биљкама. Шта на ово све каже наука? Па, биљке свакако јесу веома важне за израду разноразних лекова, чак и против опаких болести попут маларије, али нису свемогуће. Зато, морате бити веома опрезни када слушате или читате о лековитости било чега. Посебно, када су у питању рекламе које продају разноразна средства „на биљној бази“ за мршављење, на пример. Ако су на биљној бази, то не значи и да нису опасна, нити да немају неких контраиндикација (нежељних (нус)појава, осим оних жељених да нас излече). Знате већ и сами да постоје и отровне биљке, као и оне које нам изазивају алергију. Такође, греота је и да бацате паре за ништа (сада би ме исправиле колеге које предају српски језик :)).

Уосталом, могућности лечења биљем се и даље испитују (што аутоматски значи да се не зна све, што је разлог више да се не верује рекламама), па ево и једног занимљивог истраживања белог лука, додуше малко „бајатог“. 🙂

Све вести: „Лековитост белог лука и даље задивљује истраживаче“

Ето, прославили смо и ову Нову годину уз бели лук. 🙂 Све најлепше!