Паметне, вредне, потребне, а уз то и уметнице – пчеле


У народу се каже „паметан као пчелица“. Па још у деминутиву, како би се, ваљда, нагласило како је пчела једна слатка животиња, а памет пожељна особина. Као биологу, уопште ми није јасно откуд то народу. Мислим на то да је паметна (то да је слатка, још могу да разумем, јер прави мед, који је заправо – сахароза, сачињена из два најпознатија угљена хидрата (шећера) – глукозе и фруктозе). Нисам чуо до сада од озбиљних научника да их сматрају паметним животињама. Можда зато што су добро организоване. Оне су заправо толико добро организоване, да организованије бити не могу; називају их суперорганизмом, јер могу да постоје само као рој. Једна пчела, ако би била препуштена самој себи, угинула би врло брзо. У свету пчела, јединка је небитна.
Баш зато што је небитна, пчела када убоде некога, са жаоком остави иза себе и своја црева, па брзо угине. За рој, то је прихватљив губитак, јер те њене изнутрице миришу тако да нервирају друге пчеле и све крећу да нападају, односно боду насртљивца који им нападне кошницу. Тај мирис, за њих је знак за узбуну. Дакле, један живот се гаси, за њим и неколико других, али ће управо зато већина преживети, јер ће их тих неколико пчела многобројним убодима спасити. Потпуно иста ствар се дешава са ћелијама у нашем телу, па је коначан исход да ћемо изгубити неколико њих (услед болести или повреда, рецимо, али и због неких других дешавања), али ћемо цели ми, односно наш организам – преживети. Зато се рој пчела назива суперорганизмом.

И поједини уметници мисле да су пчеле супер. Чак су их „ангажовали“ да им буду помоћнице. Уметник направи калуп, рецимо од пластике, у који пусти пчеле да направе кошницу. Када склони калуп, остаје саће тачно таквог облика. И ето уметничког дела. Не верујете ми? Погледајте:

Још таквих уметничких дела имате овде.