Биљке против зомбија 2. део


Као што сам обећао, настављам да „проналазим ботанику“ у мојој омиљеној игрици из наслова (plants vs. zombies).

Split_Pea2   Threepeater2Раздељени грашак (Split Pea) и Троструки понављач (Threepeater) – у овом другом случају у питању је игра речима (Three значи „три“, а repeater „понављач“, те је направљена сложеница), коју Американци напросто обожавају, биљке су које гађају зомбије својим семенима. Овај троструки их гађа на (чак) три траке, а раздељени се стара да се неки покварени зомби не прикраде иза леђа. Мора им се признати да имају добру стратегију, а захваљујући томе што су сабрали своје плодове. Иако биљке у природи зомбије не гађају, њима се такође дешава да „саберу“ своје плодове, па се они називају збирним. Заправо, плодови се и деле на појединачне или просте, збирне и сложене. Појединачни настају само из једног плодника и то се дешава код кукурека или божура, на пример. Понекад цветови у себи имају више тучака, па када из свих њих настану плодови, они су сакупљени заједно и називају се збирни. Некако смо навикли да у цвету тучак буде један, док је прашника више, али дешава се и овако нешто и то код малине и купине. И напокон, када плодови настају из цвасти, тако их и називамо – плодовима цвасти или сложеним. Овакве плодове имају ананас и смоква. Иако када таманимо ово воће нама изгледа као да једемо један плод, њих заправо има више. 🙂

Torchwood2 Дрвена бакља (Torchwood) је биљка коју треба поставити испред претходне две или сличних им биљака како би запалила семе које тиме постаје још убојитије по зомбије. У природи ниједно дрво не гори добровољно. Па ипак, једна изузетна група биљака, а коју ми зовемо баобабима (има их девет различитих врста), отпорна је на ватру. То није ни чудо јер је баобаб у стању да у свом стаблу ускладишти и до 100.000 литара воде! Овим биљкама је та вода драгоцена, а узимају је током влажних периода јер у условима где оне живе (а то су, осим планете Малог принца, тропски делови Африке, посебно Мадагаскар, а једна врста живи и у вечито спрженој Аустралији), суше су честе и дуге. Током тих за дрвеће мучних периода, стабло буквално смрша. 🙂 Баобаб је дрво које има још много занимљивих карактеристика и заслужује да о њему напишем цео један посебан чланак, али тек након што уништимо све зомбије! Борба се наставља!

Advertisements

Биљке против зомбија 1. део


Иако сам прилично стар, не кријем да понекад играм видео-игре. Омиљена ми је ова у наслову (plants vs. zombies), јер је забавна, маштовита и тера на размишљање. А и биолошка је. 🙂 Заправо, овим чланком и у наредних неколико, желео сам да видимо колико је заиста биолошка. Јасно је да биљке које се боре против страшних зомбија нису стварне, али да ли су аутори ипак, макар донекле, унели ботанику у игру коју су направили?

Sunflower2 Сунцокрет (Sunflower) у игрици није ратоборна биљка. Она играчу обезбеђује довољно сунца како би могао да купи друге биљке. Ми знамо да у природи биљке не испуштају сунчеву светлост. Или макар не да ми то видимо. 🙂 Наиме, енергија која нам омогућава да се крећемо, радимо, учимо, ленчаримо и обављамо комплетан метаболизам – потиче од сунца, иако нисмо аутотрофни организми и не вршимо фотосинтезу. Биљке је обављају и за нас; претварају сунчеву енергију у енергију хране (то се зове хемијска енергија), а коју ми потом поједемо. Подземне животиње, попут кртица и кишних глиста беже од сунчеве светлости и изгледа као да не да им није потребна, него није ни пожељна. Пошто и оне морају да једу, значи да кроз ту храну Сунце допире и до њих. Без енергије Сунца, мало њих може да живи. Рецимо, бактерије које врше хемосинтезу, али о њима неком другом приликом. 🙂

Peashooter2

Repeater2

Gatling_Pea2 Дуваљка (Peashooter) је биљка која гађа зомбије својим семенима. Напредније варијанте ове биљке су Понављач (Repeater) – баш несрећан назив 🙂 и Грашак митраљезац (Gatling Pea) – мало слободније преведох. 🙂 Биљке у природи не гађају зомбије, али се саморасејавају. То значи да одбацују своја семена што је могуће даље, јер им је у интересу да се родитељска биљка не гура са својим потомством на мало простора. Неке биљке су толико усавршиле ово да на пример, једна врста млечике из тропских предела Америке одбацује своје семе експлозивно и до 14 метара! Очевици кажу да је то пропраћено звуком сличном пуцњу из пиштоља. То би, верујем, за једног зомбија било сасвим довољно. 🙂

А сасвим довољно је и ово моје писаније за данас, па за који дан представљам неке друге биљке за зомбије фаталне. 🙂

Песмарица


Пре неки дан сам био љут на своје ђаке, јер нису знали из чега клија биљка, где се налази клица, а где семе. Објаснио сам им поново и затражио да то науче као песмицу. Моји ђаци из одељења V3 oтишли су корак даље. Написали су песмице на тему плода и семена. 🙂

Зачаран круг

Била једном једна клица,

каква клица, мала клица,

смештена у семену,

да је не би нико дир’о,

да јој не би ништа било.

Било једном једно семе,

какво семе, мало семе,

у плоду ушушкано, уљушкано,

као беба када спава,

да док расте – не боли га глава.

Био једном један плод,

какав плод,

мали, слатки, лепи, глатки,

у плоднику зачет,

у тањиру начет.

Сандра Баруџија

Рађање Звонка

Из плодника тучка

родио се плод.

Назвали га Звонко,

јер је личио на звоно.

У њему се налазило

једно мало семенче,

из семеног заметка,

а назвали га Биберче.

У њему се налазила

једна клица зелена,

из зигота,

а назвали је Зеленка.

Питање стоји,

вероватно ће и остати,

а питање гласи

„шта се у клици налази?“

Наталија Филиповић

Шта из чега настаје?

Ако ланац не знате,

шта из чега настаје,

песмицу сад слушајте.

Била једном једна клица.

Каква клица – мала клица.

Из зигота је настала.

Док није израсла,

у семену је спавала.

Семе, семе малено

из плода је испало.

Плод, плод, плодови,

из плодника су настали.

Сада надам се

да ланац знате.

Шта из чега настаје?

Ива Поткоњак

Ђаци су ми креативни, свашта знају да направе. Још само да науче и репродуктивне биљне органе и сви задовољни. 🙂

Баба Јулијана, жути локвањ и једна песма – извори инспирације


Мојим ђацима је веома позната прича о мојој (пра)баби Јулијани. Да, она је заиста живела на планини Јелици и веома често и радо је помињем. Понекад у сврху васпитања („Немој да читаш из уџбеника, тако зна да одговори и моја баба Јулијана!“), а понекад у сврху образовања („Као што је баба Јулијана мој предак, тако су и овим нашим биљкама њихови преци – алге. Дакле, за биљке је алга њихова баба Јулијана. :)“).

Мојим ђацима се баба Јулијана очигледно допала, тако да је Аница Матовић, ђак VIII1, али уз подршку одељења, дала сопствену визију баба Јулијане на малој табли у нашој учионици.

И Маја Јанковић и Анђела Милошевић, ученице V4, биле су инспирисане Јулијаном, па су је дочарале цртежом. 🙂

Њихова другарица из истог одељења, Тамара Сретеновић, била је инспирисана жутим локвањем, па је направила леп пано о овој лепој биљци.

И да је биологија инспиративна и за поетско стваралаштво, доказује и песма Ане Мијушковић из одељења V3, са којом и завршавам данашњи чланак.