Биљке против зомбија 2. део


Као што сам обећао, настављам да „проналазим ботанику“ у мојој омиљеној игрици из наслова (plants vs. zombies).

Split_Pea2   Threepeater2Раздељени грашак (Split Pea) и Троструки понављач (Threepeater) – у овом другом случају у питању је игра речима (Three значи „три“, а repeater „понављач“, те је направљена сложеница), коју Американци напросто обожавају, биљке су које гађају зомбије својим семенима. Овај троструки их гађа на (чак) три траке, а раздељени се стара да се неки покварени зомби не прикраде иза леђа. Мора им се признати да имају добру стратегију, а захваљујући томе што су сабрали своје плодове. Иако биљке у природи зомбије не гађају, њима се такође дешава да „саберу“ своје плодове, па се они називају збирним. Заправо, плодови се и деле на појединачне или просте, збирне и сложене. Појединачни настају само из једног плодника и то се дешава код кукурека или божура, на пример. Понекад цветови у себи имају више тучака, па када из свих њих настану плодови, они су сакупљени заједно и називају се збирни. Некако смо навикли да у цвету тучак буде један, док је прашника више, али дешава се и овако нешто и то код малине и купине. И напокон, када плодови настају из цвасти, тако их и називамо – плодовима цвасти или сложеним. Овакве плодове имају ананас и смоква. Иако када таманимо ово воће нама изгледа као да једемо један плод, њих заправо има више. 🙂

Torchwood2 Дрвена бакља (Torchwood) је биљка коју треба поставити испред претходне две или сличних им биљака како би запалила семе које тиме постаје још убојитије по зомбије. У природи ниједно дрво не гори добровољно. Па ипак, једна изузетна група биљака, а коју ми зовемо баобабима (има их девет различитих врста), отпорна је на ватру. То није ни чудо јер је баобаб у стању да у свом стаблу ускладишти и до 100.000 литара воде! Овим биљкама је та вода драгоцена, а узимају је током влажних периода јер у условима где оне живе (а то су, осим планете Малог принца, тропски делови Африке, посебно Мадагаскар, а једна врста живи и у вечито спрженој Аустралији), суше су честе и дуге. Током тих за дрвеће мучних периода, стабло буквално смрша. 🙂 Баобаб је дрво које има још много занимљивих карактеристика и заслужује да о њему напишем цео један посебан чланак, али тек након што уништимо све зомбије! Борба се наставља!

Advertisements

Песмарица


Пре неки дан сам био љут на своје ђаке, јер нису знали из чега клија биљка, где се налази клица, а где семе. Објаснио сам им поново и затражио да то науче као песмицу. Моји ђаци из одељења V3 oтишли су корак даље. Написали су песмице на тему плода и семена. 🙂

Зачаран круг

Била једном једна клица,

каква клица, мала клица,

смештена у семену,

да је не би нико дир’о,

да јој не би ништа било.

Било једном једно семе,

какво семе, мало семе,

у плоду ушушкано, уљушкано,

као беба када спава,

да док расте – не боли га глава.

Био једном један плод,

какав плод,

мали, слатки, лепи, глатки,

у плоднику зачет,

у тањиру начет.

Сандра Баруџија

Рађање Звонка

Из плодника тучка

родио се плод.

Назвали га Звонко,

јер је личио на звоно.

У њему се налазило

једно мало семенче,

из семеног заметка,

а назвали га Биберче.

У њему се налазила

једна клица зелена,

из зигота,

а назвали је Зеленка.

Питање стоји,

вероватно ће и остати,

а питање гласи

„шта се у клици налази?“

Наталија Филиповић

Шта из чега настаје?

Ако ланац не знате,

шта из чега настаје,

песмицу сад слушајте.

Била једном једна клица.

Каква клица – мала клица.

Из зигота је настала.

Док није израсла,

у семену је спавала.

Семе, семе малено

из плода је испало.

Плод, плод, плодови,

из плодника су настали.

Сада надам се

да ланац знате.

Шта из чега настаје?

Ива Поткоњак

Ђаци су ми креативни, свашта знају да направе. Још само да науче и репродуктивне биљне органе и сви задовољни. 🙂

Баба Јулијана, жути локвањ и једна песма – извори инспирације


Мојим ђацима је веома позната прича о мојој (пра)баби Јулијани. Да, она је заиста живела на планини Јелици и веома често и радо је помињем. Понекад у сврху васпитања („Немој да читаш из уџбеника, тако зна да одговори и моја баба Јулијана!“), а понекад у сврху образовања („Као што је баба Јулијана мој предак, тако су и овим нашим биљкама њихови преци – алге. Дакле, за биљке је алга њихова баба Јулијана. :)“).

Мојим ђацима се баба Јулијана очигледно допала, тако да је Аница Матовић, ђак VIII1, али уз подршку одељења, дала сопствену визију баба Јулијане на малој табли у нашој учионици.

И Маја Јанковић и Анђела Милошевић, ученице V4, биле су инспирисане Јулијаном, па су је дочарале цртежом. 🙂

Њихова другарица из истог одељења, Тамара Сретеновић, била је инспирисана жутим локвањем, па је направила леп пано о овој лепој биљци.

И да је биологија инспиративна и за поетско стваралаштво, доказује и песма Ане Мијушковић из одељења V3, са којом и завршавам данашњи чланак.

Сам свој мајстор


Расејавање је веома важан процес који обављају биљке које имају шта да расејавају. Оне тада своје семе „саде“ уз помоћ посредника или без њих. Посредници могу да припадају и неживој (вода и ветар) и живој природи (инсекти и друге животиње, али и људи). Врсте које су се одлучиле да расејавање обаве саме су у приличној мањини. Овај чланак је посвећен њима.

Кикирики који човек гаји има необичну особину да букавлно сам сади своје семе. Наиме, када се цвет оплоди, његова дршка се савија и плодник завршава под земљом. Тамо семе сазрева и из њега ће израсти нова биљка.

Дивљи краставац има плодове на дршкама дугим око два дециметра. Дршка је при крају савијена попут куке, а плод личи на нешто крупнију шљиву, али зелену и са бодљама. Када сазри, при најмањем додиру, дршка се откида од плода и на том месту се избацује семе. Заправо, врх дршке је убачен у плод попут запушача флаше. Као када отварамо шампањац, притисак течности унутра шикне и по неколико метара, те на ту удаљеност избаци семе.

Међутим, то није ништа према врсти млечике чији је латински назив Hura crepitans, која живи у тропским пределима Америке. Пуцање њених плодова је гласно попут праска пуцња из пиштоља, при чему се избацују семена на удаљеност од 14 метара!

Ово је тек пар примера биљака које су еволуирале тако да не зависе ни од кога. Оне се у биологији називају аутохорне. Ауто је префикс који увек означава радњу која је упућена ка самом себи; аутотрофне биљке саме себи праве храну, на пример. Ви можете сами попут њих или уз помоћ друга/другарице из одељења да пронађете неколико примера биљака и њихових семена, опишете оно што видите и објасните како се баш то семе прилагодило баш таквом начину расејавања. Рецимо, пробајте да посматрате биљке из окружења; маслачак, трешњу, чичак, али ако волите и неке егзотичне, предлажем вам кокосов орах. Коментари су резервисани за оно што сте сазнали о овој теми.