Кад се биљке (по)крећу


Често се са својим колегама спорим око тога да ли се биљке крећу. И мишљења су подељена. Ја мислим да се крећу, а сви други не мисле. 😀 Они кажу да се биљке (само) покрећу. Мени је покретање и кретање прилично иста ствар, а остаје на неком физичару да ме убеди у супротно, ако уопште физичари и мисле супротно. Надам се да ће неко од њих коментарисати овај чланак и разјаснити ово једном за свагда. Мада, у овом чланку је то другостепене важности. Првостепена важност, због чега ово и пишем је што су ме моје три ученице, које иду у одељење V5, заиста пријатно изненадиле. Припремиле су предавање и одржале га својим другарима из одељења, а у вези са растом и покретима биљака.

Колегинице Нађа Ранитовић, Милица Гагић и Дина Ђорђевић су веома младе, али су баш због тога направиле сасвим другачији час, са свежим идејама, као што их младост и има. 🙂 Не верујем да бих ја одржао такав час баш, али ми се можда зато и допао.

Најпре су испредавале лекцију, тако што су је равноправно поделиле, али су истовремено и питале своје другаре и добре одговоре награђивале плусићима. Био сам поносан када је моја колегиница у једном тренутку питала „зашто биљке брже расту у мраку?“ и веома поносан када је готово одмах добила и тачан одговор: „јер траже светлост!“ Потом су заједно са другарима прочитале неке занимљивости, а онда им издиктирале најважније. 🙂 Тај део часа је био једини пропраћен гунђањима, али се оне баш и нису обазирале. 🙂 Чак, распоредиле су се по учионици тако да свака стоји крај оних другара које су сматрале најнемирнијима! 😀 Наравно, нисам им помагао чак ни у контролисању дисциплине, јер саме су хтеле да буду наставници, па нека виде шта све ми морамо да радимо. Уосталом, уопште није изгледало да им је помоћ потребна.

Ипак, помоћ су имале. Ко каже да џентлменства више нема? Другар је све време „носио“ пано који су припремиле. А шта су то оне сматрале важним да њихови другари запишу? Ово:

На крају часа, а за домаћи задатак, задале су другарима укрштеницу и асоцијацију које су направиле. Могу вам рећи да су то урадиле прилично добро. Уосталом, погледајте:

И асоцијација:

За сваког другара су имале по примерак, јер су пре часа све припремиле, односно ископирале. И шта рећи за крај, осим свака част, колегинице! 🙂

Advertisements

(Не)згодни ветар


Ветар овим паткицама на филму изгледа да представља приличну непријатност:

Не дајте да вас ова смешна ситуација завара. Многе птице, па и те паткице, изгледа да користе ветар за потребе летења. Наиме, коришћењем, па чак и јаких, ваздушних струја, смањује се напор током летења (па тиме и утрошак енергије), посебно ако се предузимају дуга путовања, попут сезонских миграција.

Почетком децембра 1967. документован је један необичан случај, али су главну улогу имали лабудови. Јато од тридесетак ових птица полетело је са Исланда како би избегло оштру зиму. Запутили су се ка Британским острвима. Негде изнад Хебрида, спазио их је пилот путничког авиона, што можда и не би било толико чудно, да висина није била преко осам километара! Контрола лета у Северној Ирској је потврдила овај податак, као и то да су птице летеле брзином од готово 140 километара на сат! И све то захваљујући снажним јужним струјама.

Лепи, али ко би рекао и добри летачи!