Биљке против зомбија 3. део


Настављам да „проналазим ботанику“ у мојој омиљеној игрици из наслова (plants vs. zombies).

Grave_Buster2Копач гробова (Grave buster), као што му само име каже, има задатак да ископа и тако елиминише гроб који у игрици има улогу да нам заузме место где биљке могу да расту. Ово заправо нема покрића у ботаници. Иако звучи морбидно, биљке ће управо да расту више тамо где има више мртвих, јер свако мртво тело (па и људско), сапрофитске бактерије и гљиве разлажу до минерала који су биљкама неопходни и које биљке упијају својим кореном. Оно што има покрића у биологији је сам начин деловања ове имагинарне биљке. Корење дрвећа је веома моћно, што и не чуди, јер је потребно да причврсти масивна, тешка стабла за подлогу. Дешава се да, уколико је дрво посађено близу каквог бетонираног пута или зграде, својим великим и јаким корењем подрије те грађевине и направи уочљиву штету. Свакако би то могло да учини и надгробном споменику, који се иначе прави од већ неког камена. Но, да пређемо на лепше теме, односно паре! 🙂

Giant_Marigold2Невен (Marigold) заправо уопште не личи на биљку коју зовемо овим именом. Претпостављам да су се аутори игрице одлучили за овај назив због другог дела у самој речи – gold, што би значило „злато“, јер ова замишљена биљка има улогу да нам дарује новчиће како бисмо куповали опрему за борбу против зомбија и одржавање баште. Једина сличност са невеном из природе, колико ја могу да се сетим, свакако је главичаста цваст (када цваст изгледа као цвет, а у ствари се састоји од многобројних малих цветова, од којих су они средишњи плодни, а спољашњи нису и имају улогу да имитирају круничне листиће). Како сам схватио да је ово главичаста цваст? Па, зар вам не личи на белу раду? А она је школски пример за такву цваст. 🙂 Поставља се питање да ли биљке заиста могу да нас дарују новцем? Па, не баш онако као у игрици, али људи и те како гаје биљке да би зарадили. Гаје их ради исхране, због њихових лековитих својстава, за израду тканина, као и разне козметике, парфема и средстава за хигијену, а неке врсте просто зато што су – лепе. 🙂 Поменути невен цењена је баштенска биљка, а и корисна као лековита. Ова биљка је инспирисала Јову Јовановића Змаја да по њој назове, сада већ легендарни, српски часопис за децу. 🙂

За данас толико – једна језива и једна лепа биљка, баш као у причи „Лепотица и звер“. Надам се да вас је ова прича инспирисала да и ви напишете неку или да прочитате неку коју су вам препоручили наставници српског језика. Ево шта препоручује моја колегиница и пријатељица Силвана Јовић:

Блог – Препорука за читање

Advertisements

Божићно дрво


Као што сви већ знате, данас је тзв. католички божић, те ето прилике да честитам свима који славе овај празник, те пожелим све најлепше (здравља и љубави пре свега), али да будем међу првима који ће честитати и онима који славе 7. јануара, као и друге предстојеће празнике.

У Аустралији, пошто су они „наопачке“ у односу на нас, божић се слави у лето. Не верујем да неко из Аустралије баш чита овај божанствени блог, али за сваки случај да честитам и њима. 🙂 У ово неко време, на њиховом континенту, дрво познато као божићно, ствара дивне гроздове златножутих цветова. Ово дрво је сродно имелама и када га погледате, изгледа као једно усамљено дрво у аустралијској пустоши.

Међутим, ово дрво и те како воли друштво. 🙂 Као и рођаке јој имеле, оно је полупаразит. Суочено са сушом, која је у овим пределима честа појава, дрво под земљом пушта корење у потрази за корењем других врста. Када га пронађе, корење божићног дрвета улази дубоко у корење те врсте и отима му воду. Да би пронашао другу врсту у пределу ретко обрасло дрвећем, корење некада израсте и читавих 150 метара!

У односу на имеле, које су знатно ситније, полупаразитско дрво може да достигне висину од 10 метара. Још неке занимљиве податке о дрвету можете да пронађете на овом блогу, као и неке лепе слике цвасти које ствара. Задатак за вас би могао да буде да напишете неки леп рефереат о имели.