Биљке против зомбија 3. део


Настављам да „проналазим ботанику“ у мојој омиљеној игрици из наслова (plants vs. zombies).

Grave_Buster2Копач гробова (Grave buster), као што му само име каже, има задатак да ископа и тако елиминише гроб који у игрици има улогу да нам заузме место где биљке могу да расту. Ово заправо нема покрића у ботаници. Иако звучи морбидно, биљке ће управо да расту више тамо где има више мртвих, јер свако мртво тело (па и људско), сапрофитске бактерије и гљиве разлажу до минерала који су биљкама неопходни и које биљке упијају својим кореном. Оно што има покрића у биологији је сам начин деловања ове имагинарне биљке. Корење дрвећа је веома моћно, што и не чуди, јер је потребно да причврсти масивна, тешка стабла за подлогу. Дешава се да, уколико је дрво посађено близу каквог бетонираног пута или зграде, својим великим и јаким корењем подрије те грађевине и направи уочљиву штету. Свакако би то могло да учини и надгробном споменику, који се иначе прави од већ неког камена. Но, да пређемо на лепше теме, односно паре! 🙂

Giant_Marigold2Невен (Marigold) заправо уопште не личи на биљку коју зовемо овим именом. Претпостављам да су се аутори игрице одлучили за овај назив због другог дела у самој речи – gold, што би значило „злато“, јер ова замишљена биљка има улогу да нам дарује новчиће како бисмо куповали опрему за борбу против зомбија и одржавање баште. Једина сличност са невеном из природе, колико ја могу да се сетим, свакако је главичаста цваст (када цваст изгледа као цвет, а у ствари се састоји од многобројних малих цветова, од којих су они средишњи плодни, а спољашњи нису и имају улогу да имитирају круничне листиће). Како сам схватио да је ово главичаста цваст? Па, зар вам не личи на белу раду? А она је школски пример за такву цваст. 🙂 Поставља се питање да ли биљке заиста могу да нас дарују новцем? Па, не баш онако као у игрици, али људи и те како гаје биљке да би зарадили. Гаје их ради исхране, због њихових лековитих својстава, за израду тканина, као и разне козметике, парфема и средстава за хигијену, а неке врсте просто зато што су – лепе. 🙂 Поменути невен цењена је баштенска биљка, а и корисна као лековита. Ова биљка је инспирисала Јову Јовановића Змаја да по њој назове, сада већ легендарни, српски часопис за децу. 🙂

За данас толико – једна језива и једна лепа биљка, баш као у причи „Лепотица и звер“. Надам се да вас је ова прича инспирисала да и ви напишете неку или да прочитате неку коју су вам препоручили наставници српског језика. Ево шта препоручује моја колегиница и пријатељица Силвана Јовић:

Блог – Препорука за читање

Божићно дрво


Као што сви већ знате, данас је тзв. католички божић, те ето прилике да честитам свима који славе овај празник, те пожелим све најлепше (здравља и љубави пре свега), али да будем међу првима који ће честитати и онима који славе 7. јануара, као и друге предстојеће празнике.

У Аустралији, пошто су они „наопачке“ у односу на нас, божић се слави у лето. Не верујем да неко из Аустралије баш чита овај божанствени блог, али за сваки случај да честитам и њима. 🙂 У ово неко време, на њиховом континенту, дрво познато као божићно, ствара дивне гроздове златножутих цветова. Ово дрво је сродно имелама и када га погледате, изгледа као једно усамљено дрво у аустралијској пустоши.

Међутим, ово дрво и те како воли друштво. 🙂 Као и рођаке јој имеле, оно је полупаразит. Суочено са сушом, која је у овим пределима честа појава, дрво под земљом пушта корење у потрази за корењем других врста. Када га пронађе, корење божићног дрвета улази дубоко у корење те врсте и отима му воду. Да би пронашао другу врсту у пределу ретко обрасло дрвећем, корење некада израсте и читавих 150 метара!

У односу на имеле, које су знатно ситније, полупаразитско дрво може да достигне висину од 10 метара. Још неке занимљиве податке о дрвету можете да пронађете на овом блогу, као и неке лепе слике цвасти које ствара. Задатак за вас би могао да буде да напишете неки леп рефереат о имели.