Новогодишњи чланак


Желим вам у наредној години да не будете сујеверни (иако се ради о 2013), већ мудри. Мудрост се додуше стиче кроз много више од једне године, али добар почетак је учење. 🙂 Да не испадне да вам желим само да учите, желим вам оно што је највредније – здравља и љубави, а и остало што је вама важно. И наравно, да се лепо проведете вечерас.

Ако вас занима како ће у новогодишњој ноћи бити у дивљини негде на југоистоку Африке, завирите на сајт организације WWF која је тамо инсталирала камеру, а која преноси збивања уживо!

http://wwf.panda.org/about_our_earth/species/camera_traps/africam.cfm

И…

Advertisements

Носоње и принцезе


Данашњи дан је био прилично врео, али то нас није спречило да одемо на Аду Хују, како бисмо присуствовали, а и учествовали на манифестацији коју је организовало неколико институција и организација и која је наш допринос међународном празнику (Дан Дунава). Овај пут, учесници из наше школе били су представници V4 и V6. Они су били актери радионице под називом „Потрага за благом“. Својски су се потрудили да пронађу благо и све време нагађали шта би благо могло да буде (било је ту разних идеја, верујте :)). Моје мишљење је да је благо лепо знање које су стекли, а што се њих тиче, верујем да су били задовољни и лепим поклонима које су добили. 🙂 И сендвичима. 🙂

Активност где су видно највише уживали је била убацивање конзерви на рециклажу. Заправо, организовано је право мало такмичење. Ја сам предложио да се екипе зову „Иво“ и „Андрић“, али су они одлучили да буду креативнији и назвали себе „Носоњама“ (мушка екипа) и „Принцезама“ (женска). Иако се трудим да будем објективан наставник и што је могуће више исти према свима, навијао сам за принцезе, признајем. Ипак, и поред мог навијања, изгубиле су и то за једну конзерву! 🙂

Но, да вам више не препричавам, и за овај пут сам припремио колаже који говоре више од слика, а ове више од речи. 🙂

Јулијанска Нова година


Вечерас многи дочекују још једну Нову годину, а по јулијанском календару, који иначе „касни“ за грегоријанским 14 дана. То значи да је по јулијанском, данас (тек) 31. децембар. Уосталом, неке основне податке о томе имате овде. Ја бих данас да двоструко искористим прилику; да честитам свима који данас славе, а и пошто се ова Нова година популарно назива и српском, да на неки начин дам прилог овом дану.

Ево га мој прилог. 🙂 Бели лук, Allium sativum, што би рекли Латини, а ми бисмо још рекли и чешањ, чесно, чешњак и сарамсак, у веровањима старих Срба је имао изузетно значење. Заправо, према неким тврдњама, највећи од свих других биљака. Наиме, веровало се у моћ белог лука да заштити од сваког зла, па чак и од метиља. Мислило се да је немогуће излечити метиљавост, болест коју изазива овај паразитски пљоснати црв. Вук Караџић је забележио причу да када су Немци ухватили ђавола и упитали га који је лек против ове болести, он им је узвратио да сачекају да стока (тачније, овце) „полипшу“ од ње. Дакле, другим речима, указао им је да лека нема. Занимљиво је и да се веровало да само вештице не једу бели лук (па ви сад видите да ли ћете негодовати када вам га послуже као додатак ручку :D). Уосталом, ми „знамо“ да нас штити и од вампира. 🙂 Заправо, у народу се сматрало да штити од било каквих демонских сила и да га ваља држати у виду венца изнад врата, а богами у нужди и загристи. 🙂

Да ли сте знали да бели лук има јако лепу цваст?

Занимљиво је и да се ритуално јео за празнике, али додуше не баш за Нову годину, већ за Бадње вече (и то у комбинацији са – медом!). Користио се и у врачањима, па су тако мајке са више деце садиле по један стручак за свако. Сваки од њих би подједнако подрезале, те онај који највише израсте, указивао је да ће дете коме је посвећено бити најсрећније. Девојке би окачиле два листа једнаке дужине за појас; са леве и десне стране, како би сазнале да ли ће се удати. Уколико до ујутру више израсте онај на десној страни, удаће се. 🙂 Стари народ је изгледа имао знања о лековитим својствима лука и примењивао га је приликом сваке епидемије, односно болести, али је и то рађено заједно са гатањима. Он се дакле, користио у лечењу практично свега – великог кашља, гушобоље, главобоље, грчева у стомаку, тифуса, грознице, жутице, отока, зубобоље, чак и чмичака. У Босни и Херцеговини се чак веровало да би семе ове биљке могло човека да учини бесмртним, али да га је немогуће наћи, јер би га виле у међувремену покупиле. 🙂

Ову и још многе занимљиве приче о томе шта су „наши стари“ веровали, имате у „Речнику српских народних веровања о биљкама. Шта на ово све каже наука? Па, биљке свакако јесу веома важне за израду разноразних лекова, чак и против опаких болести попут маларије, али нису свемогуће. Зато, морате бити веома опрезни када слушате или читате о лековитости било чега. Посебно, када су у питању рекламе које продају разноразна средства „на биљној бази“ за мршављење, на пример. Ако су на биљној бази, то не значи и да нису опасна, нити да немају неких контраиндикација (нежељних (нус)појава, осим оних жељених да нас излече). Знате већ и сами да постоје и отровне биљке, као и оне које нам изазивају алергију. Такође, греота је и да бацате паре за ништа (сада би ме исправиле колеге које предају српски језик :)).

Уосталом, могућности лечења биљем се и даље испитују (што аутоматски значи да се не зна све, што је разлог више да се не верује рекламама), па ево и једног занимљивог истраживања белог лука, додуше малко „бајатог“. 🙂

Све вести: „Лековитост белог лука и даље задивљује истраживаче“

Ето, прославили смо и ову Нову годину уз бели лук. 🙂 Све најлепше!

Божићно дрво


Као што сви већ знате, данас је тзв. католички божић, те ето прилике да честитам свима који славе овај празник, те пожелим све најлепше (здравља и љубави пре свега), али да будем међу првима који ће честитати и онима који славе 7. јануара, као и друге предстојеће празнике.

У Аустралији, пошто су они „наопачке“ у односу на нас, божић се слави у лето. Не верујем да неко из Аустралије баш чита овај божанствени блог, али за сваки случај да честитам и њима. 🙂 У ово неко време, на њиховом континенту, дрво познато као божићно, ствара дивне гроздове златножутих цветова. Ово дрво је сродно имелама и када га погледате, изгледа као једно усамљено дрво у аустралијској пустоши.

Међутим, ово дрво и те како воли друштво. 🙂 Као и рођаке јој имеле, оно је полупаразит. Суочено са сушом, која је у овим пределима честа појава, дрво под земљом пушта корење у потрази за корењем других врста. Када га пронађе, корење божићног дрвета улази дубоко у корење те врсте и отима му воду. Да би пронашао другу врсту у пределу ретко обрасло дрвећем, корење некада израсте и читавих 150 метара!

У односу на имеле, које су знатно ситније, полупаразитско дрво може да достигне висину од 10 метара. Још неке занимљиве податке о дрвету можете да пронађете на овом блогу, као и неке лепе слике цвасти које ствара. Задатак за вас би могао да буде да напишете неки леп рефереат о имели.