Четврти изазов


Настављам са изазовима, а овог пута „изазивач“ је моја другарица и колегиница Јелена. Њена питања и моји одговори су:

  1. Да ли је лакше питати или одговорити? Иако ће моји ђаци чудом да се начуде када ово прочитају, лакше је одговарати. 🙂 Постављање питања је прави занат, јер подразумева унапред осмишљен циљ (шта хоћемо да постигнемо питањем), јасну формулацију и добро извагану тежину (а прилагођену узрасту, способностима, ситуацији, потребама итд). Некада је за постављање питања потребно и храбрости, а то знају сви момци који су намеравали да позову девојку да изађу заједно. 🙂
  2. Да ли тренутно слушаш музику и, ако слушаш, шта? Не слушам, јер ретко кад слушам музику када радим нешто друго.
  3. Коју би вештину или таленат волео да имаш? Волео бих да имам „јачи карактер“, односно да доносим одлуке којих ћу се придржавати доследно.
  4. Коју ствар сматраш за своју највећу драгоценост? Поклоне, признања и лепе речи од мени драгих људи.
  5. Која је твоја посебна вештина или таленат? Нажалост то немам, али имам среће да од свега имам помало или сам у нечему солидан: солидно пишем чланке, солидно знам енглески језик, помало знам да цртам, помало знам да свирам, солидно радим математику и тако редом, па се људима покаткад чини да сам нешто супер. 🙂
  6. На шта не пристајеш? Да ме неко прави лудим. Немам ја ништа против да људи раде и причају глупости, али без мог учешћа. 🙂 Такође, не пристајем да толеришем насиље.
  7. Користиш ли истоветне реченице које су те у детињству излуђивале, ако да, које? Обуци џемпер/јакну, прехладићеш се. 🙂
  8. Која ти је неостварена жеља? Имам их баш много. Неке од њих су да научим да будем ронилац у мору и гледам чудесан корални свет, да постанем марински биолог, да обиђем неке егзотичне и мање егзотичне земље, да научим француски језик и да напишем енциклопедију.
  9. Који стил користиш при једењу лубенице? Класичан и преждеравачки, ако је иста слатка и хладна. 🙂
  10. Имаш ли посебну позу или положај док куцаш на блогу? Или лежим или седим, али по могућству да столица има наслон. Без наслона ми се ништа не свиђа. 🙂
  11. Шта желиш да промениш? Цео свет. 🙂

Ето, то су били моји одговори, а моја питања и изазвани, остају исти као у претходном чланку. Очекујем њихове одговоре.

Троструки изазов


Моје пријатељице, колегинице и блогерке, Маја, Љиља и Данијела, упутиле су ми изазов. Изазов у блогосфери није ништа драматично, попут некаквог двобоја, већ је начин да се боље упознају, а и да читаоци неког блога упознају аутора (с обзиром да одговарам на три сета од по једанаест питања, прилично ћете ме упознати :)). Правила изазова су:

  • морате одговорити на 11 питања вашег изазивача и поставити нових 11;
  • морате изабрати 11 људи и обавестити их да сте их изазвали;
  • не можете изазвати особу која је вас изазвала.

Правила су веома једноставна, тако да изазов може да почне одмах. Најпре да одговорим Маји:

  1. Може ли пронаћи пут човек који га је једном изгубио? Мора. Човек који, што бисмо рекли, „скрене“ са правог пута и почне да ради лоше ствари себи и другима, свакако ће направити неку штету. Ипак, (скоро) све је поправљиво, само ако се грешке увиде и ако се крене са њиховим исправљањем. Чак и када нам се дешавају страшне ствари, када све изгледа безнадежно лоше, човек мора да се бори да остане на правом путу и због себе и због драгих људи.
  2. Да ли се треба излагати опасностима? Људи који то чине, обично кажу да несрећа може да нас снађе свуда (омиљени аргумент је да док шетамо подно неке зграде, може да нам падне цигла на главу и да нас убије). Може, наравно, али опасне активности повећавају ту шансу. Ја сам, ипак, за то да се не ризикује без потребе.
  3. Оно што је у нама или оно што је око нас? Оба, јер једно без другог не могу.
  4. Вреди ли борити се? Да и ми наставници то одлично знамо. У свету који кризира и где је све наопачке, где је профит изнад хуманости, површна естрада изнад науке, „Фарма“ изнад културе, бахатост изнад одговорности, а све изнад школе, ми смо ти који имају утицај на животе деце која јесу будућност. Некада је тај утицај мали, а некада приличан, па ипак, у сваком случају се вреди борити, јер је свако дете важно и баш свако, када једног дана буде човек, може да направи разлику, о чему сведоче велики и нешто мање велики људи током историје.
  5. Кад ћутање говори више од речи? Ово је лако – на часу, наравно, а када поставим неко питање из биологије целом одељењу. Одмах знам да појма немају. 😀
  6. Препреке на путу до циља нас… јачају или слабе? И једно и друго, али је прво много боље. 🙂
  7. Тешкоће су лакше уз… Породицу и пријатеље, наравно. И нема опасности да ће вас тада окружити они који вам нису прави пријатељи, јер њих ваше тешкоће и тако не занимају.
  8. Да ли је победа могућа све док постоји нада? Сасвим сам сигуран у ово. Наравно, потребни су и залагање, рад, упорност, али и још неке особине и способности.
  9. Књиге су мода, али за ношење, а не и за читање? Искрено, за ову моду нисам чуо, али ја и тако моду никад и ниучему нисам пратио.
  10. Да ли су различитости дар или проклетство људи? Ово је много „јако“ питање, што би рекли млади, односно веома добро, али и веома тешко. Биологија каже да је различитост неопходна да би се природа одржала. Јер, уколико се задеси нека глобална промена, а уколико би организми исте врсте листом били једнаки, сви би умрли, а врста би нестала. С обзиром да су они ипак довољно различити, постоји шанса да ће некоме нека другачија особина помоћи да преживи и за врсту има наде. У људској заједници на различитост  се углавном гледа са неодобравањем, па чак у појединим случајевима различити људи трпе игнорисање или чак малтретирање. Тако да мислим да за такве људе то јесте проклетство. Али ако „окренемо“ ситуацију и погледамо свако људско биће на нашој планети, не само како изгледа, већ и како и шта прича, какве има потребе и снове, какве способности и афинитете, схватићемо две ствари. Најпре, свако, али баш свако од нас је по нечему посебан и баш од свакога од нас нешто може да се научи. Ако себе посматрамо као посебне (јер од седам милијарди људи на планети, не постоји баш нико потпуно исти као ми) и ако сваког човека посматрамо као некога ко може да обогати наше знање, бићемо мање строги према туђим различитостима, а можда и више поносни на себе.
  11. Шта за тебе значи пословица „Чини добро – не кај се, чини зло – надај се“? Значи исто што и изрека – немој чинити другима оно што не желиш да други чине теби.

Настављам да одговарам Љиљи:

  1. Јесте ли заљубљени? Наравно.
  2. Шта радите кад видите некога ко баца папир на улицу? Тада се увек сетим једне чудне појаве. Када смо на пропутовању у некој земљи Европске уније, веома водимо рачуна да негде не бацимо ђубре ван канте. То је и логично, с обзиром да су улице тамо чисте и да су закони врло стриктни. Међутим, овде, у Србији, бацање ђубрета на улицу је сасвим уобичајено. У доба када се патриотизам и национализам веома форсирају, почевши од ТВ програма па до комшијског разговора, наше активности показују да туђу државу више поштујемо и чувамо него сопствену.
  3. Пси или мачке, коме сте приврженији? Биологу је тешко да одговори на то питање, али ако бих се одлучио за кућног љубимца, определио бих се за мачку, јер она захтева мање пажње, а ја иначе имам хронични мањак времена. 🙂
  4. Предложите добру књигу. Препоручио бих „Дарвинов радио“, који је научно-фантастично дело, а у вези је са еволуцијом. Књига пружа један фантастичан поглед на еволуцију људске врсте, која се, према аутору, Грегу Бијару (Greg Bear), дешава скоковито (што у науци није искључено као могућност). Наиме, људи еволуирају кроз једну генерацију на сваких 100 000 година, дајући потомке са новим, унапређеним особинама. Грег је сместио радњу у садашње доба, баш када се дешава еволуција модерних људи у суперљуде. Свет је, наравно, захватила паника да се дешава глобална пандемија, али двоје научника, који наслућују истину, покушавају да убеде јавност да разлога за страх нема.
  5. Коју земљу желите да посетите, а још нисте? Има их много, а предност бих дао приморским земљама које имају божанствене коралне гребене или кишне тропске шуме. Да будем скромнији, те да се ограничим на Европу, рецимо да бих посетио Шпанију.
  6. Спорт или музика, шта вам је драже? Музика, али бих волео да је спорт, пошто би то био забаван начин да се решим вишка холестерола. Радићу на томе. 🙂
  7. Шта вас инспирише? Све, чак и лоше ствари. Све ме покреће, а у супротном не би ни било добро.
  8. Чиме се рекреирате? Волим шетње, посебно ако још иду уз путовања (по нашој или страним земљама) и природу.
  9. Које вам је омиљено јело? Обожавам да једем и приличан сам сваштојед; мало је тога што се мени не свиђа. Рецимо да обожавам прженице за доручак, а за ручак пуњене тиквице са павлаком. Имам предлоге и за вечеру, али најбоље ми желудац реагује када је прескочим. 🙂
  10. Да можете да бирате своје име, које би било? Колико знам, законски могу, али нећу, свиђа ми се ово које имам. 🙂 Када бих баш мењао, звао бих се Дометијан, јер нисам чуо да се ико тако зове.
  11. Који је ваш хоби? Имам их много, али нека буде – блоговање. Њега користим и за потребе наставе, па сам спојио лепо и корисно.

И коначно, одговарам на Данијелина питања:

  1. Ваше мишљење о позитивној психологији. Волим позитивне ствари, па макар то била и психологија. 🙂
  2. Песма коју волите и знате напамет. „Сребрне плесачице јеле“ од Десанке Максимовић. Ту песму сам учио за пријемни за средњу Педагошку школу, али, колико се сећам, нисам имао прилике да је изрецитујем.
  3. Да ли би волели да се вратите у детињство и зашто? Не бих, али бих волео да је у доба када сам ја био студент ситуација у земљи била другачија, па бих онда могао и да путујем и учим на најлепши могући начин.
  4. Можете ли да препознате искрен осмех? Како? Могу, јер су људи, колико год добри глумци били, ипак „читљиви“. Ваљда зато што су људи. 🙂
  5. Чиме бисте се бавили да нисте у овој професији? Науком, односно биологијом. Волео бих да будем марински биолог или макар да водим неку емисију налик на „Опстанак“.
  6. Можете ли да урадите став о шакама? Не, али могу да дубим на глави, а као наставник сам научио и на трепавицама. 😀
  7. Ко Вас највише подржава у томе шта радите? Породица, наравно, али и пријатељи (и наставници и они који то нису).
  8. Објасните своје виђење изреке: „Свако даје оно што носи у срцу“. Човек, колико год да је интелигентан и способан, ако нема оно нешто, неће моћи да покаже својој околини колико је изузетан. Новокомпоновани то називају „персоналитијем“, психолози харизмом, а ја бих то окарактерисао као у овој изреци, оним што се носи у срцу. Треба бити искрен и према себи и према другима и у ономе што радимо.
  9. Личност којој се дивите и која је Ваша звезда водиља. Много је великана у разним областима које бих могао да наведем, али се одлучујем за једну особу која није позната широј јавности и која није урадила велика дела по мерилима историје, али је учинила много за мене и имала огроман утицај на мој живот и рад. То је Слободанка Божовић, која је за живота била професор у Петој београдској гимназији и коју бих могао да назовем својом менторком, мада то никад званично није била.
  10. Шта најчешће сањате? Када сам будан, сањам о свету који је идеалан, где су сви људи срећни и раде оно што желе, а где има много шарене природе и где су градови лепи и чисти. Када спавам, сањам најразличитије ствари, понекад и застрашујуће, ако пре тога гледам неки хорор филм. 🙂
  11. На шта Вас асоцирају бубамаре? Најлепше питање за крај! Мој заштитни знак је бубамара, јер је спора, понекад неспретна, али добра и корисна. 🙂 Увек се обрадујем када видим неку, па ме ваљда асоцира на – срећу.

И напокон, дошао је ред да и ја поставим једанаест питања:

  1. Зашто нам азбука звучи као да су слова поређана логично када је изговарамо?
  2. Који музички жанр обожавате?
  3. Зашто се за запад каже да је труо?
  4. Који страни језик бисте учили када бисте имали више времена?
  5. Како су се, по Вашем мишљењу, оглашавали диносауруси?
  6. Које доба дана вам је најдосадније и зашто?
  7. Када би неко тематски гајио биљке у стану (према поднебљу, припадности фамилији биљака или боји цвета), да ли бисте то сматрали добром или залудном идејом?
  8. Коју људску особину највише цените?
  9. Да ли мислите да човек који је рођен за одређени позив треба само то да ради цео живот или ипак треба да се окуша и у нечем другом?
  10. Да ли бисте волели да будете господар света и зашто да и зашто не?
  11. Зашто је биологија божанствена?

Изазов, према правилима, не могу да узвраћам, а није у реду ни да изазивам блогере којима сам изазов већ био упутио. Зато изазивам ауторе следећих блогова:

Укрштеница


Направио сам једну необичну укрштеницу. Попуњава се од врха ка дну или од дна ка врху, како желите, а свака следећа реч је за слово дужа (до половине укрштенице) односно краћа (од половине). Свака наредна реч се заправо добија преметањем слова у претходној уз додатак тог једног слова или идући ка доле, уз одузимање. Укрштеницу не можете решавати онлајн, али можете је штампати, па решавати ручно. Ако је решите, двоструко сте добри: и у енигматици и у биологији. 🙂

dejanova_ukrstenica

  1. Почетно слово речи која означава постепену смену једног екосистема другим.
  2. Назив за супстанцу која је значајна биљкама и упијају је својим кореном.
  3. Риба која има веома изражене брчиће, на којима је иначе чуло за додир.
  4. Део можданог стабла, мождани…
  5. Ситни отвор на листу кроз који биљка обавља размену гасова.
  6. Синоним назива задњег телесног региона паука.
  7. Назив за делове тела човека прекривених једном рожном творевином.
  8. Девојчица са слике носи ___________ најлепшег инсекта на планети.
  9. Страна света – њу бисмо показали на афричком континенту као одговор на питање одакле је потекао предак људи.
  10. Творевина у телу већине кичмењака, која му даје чврстину и у вези је са мишићима.
  11. Птица певачица из Евроазије и северног дела Африке, честа у антропогеним екосистемима.
  12. Хемијски симболи два елемента који улазе у састав живих бића: калијума и сумпора.
  13. Почетно слово паразита који изазива лајмску болест.

Изазов 2. део


Нисам могао, а да не прихватим још један изазов, јер га је упутила моја изузетна пријатељица блогерка, која је подржала овај блог прва. Такве ствари не треба заборавити. Зато одговарам на њена питања, а моја питања и одабир блогера остаје као у првом изазову.

  1. Да ли сте задовољни са собом? Ако питате моје колеге и моје ђаке и све друге који ме познају, рекли би вам – презадовољан! 😀
  2. Колико љубав значи у вашем животу? Мислим да без љубави не може да се живи – мада ђаке учим да не може без кисеоника, хране и воде, а у случају аутотрофа и без угљен-диоксида и минерала – ипак, љубав је кључна.
  3. Имате ли много пријатеља? Имам неколико сорти пријатеља. Сваку од њих морам да гајим на посебан начин, јер су сви они посебни.
  4. Шта мислите о вези старије женске особе и млађег мушкарца? Мислим да људи треба да се воле без мог мишљења и мешања.
  5. Шта мислите о вези старијег мушкарца и млађе жене? Потпуно исто као и за претходно питање.
  6. Мислите ли на старост и евентуалну усамљеност у тим годинама? Мислим, али пошто ме то још није снашло, више мислим о другима. Заболи ме када млађи људи показују нетрпељивост према старијима када их виде у реду у пошти, у аутобусу или код лекара. „Где је нашла сад да се вози бусом, кад ја уморан идем с посла?“, „Од деда и баба не можемо ми млади да дођемо на ред код лекара, а ми смо стварно болесни!“, „Јаој, не, гужва, грабе се за млеко!“… Истина је да су нам те „бабе и деде“ дале живот и улагале у нас. Треба то да им вратимо, ако ничим другим, а онда макар стрпљењем. Тешки јесу и неретко свадљиви, али они осећају последице старости које нама нису проблем – ми се лакше крећемо, лакше налазимо друштво, брже одрадимо своје обавезе… У „рату“ са њима увек ћемо изаћи као победници, али таква победа је смешна, без задовољства да смо учинили добру ствар. Права победа је она која се води против сопственог карактера и када покажемо љубазност која нас неће много коштати, али ће другоме, посебно старој особи, много да значи.
  7. Чега се бојите? Хорор филмова. 🙂 Раније сам их стално гледао, али увек после тога спавао са упаљеним светлом. 😀 Сада предност дајем научној-фантастици, коју обожавам, мада и ту некада има језивих момената (бррр).
  8. Кога највише волите? Наравно, своју породицу. Међутим, тешко ми је да иначе поредим различите љубави према квантитету, јер се оне разликују по квалитету (као када бисте поредили густину популације са величином појединачне животиње).
  9. Колико вам времена одузима блоговање? Много, а сви око мене знају да прилично радим и то много ствари одједном. Међутим, вреди. 🙂
  10. Допада ли вам се виртуелно дружење са непознатим особама? Када сам био млађи, то ми је било јако занимљиво. Сада бих увек дао предност пријатељима уживо. Нема бољег од сркања кафе и опуштеног разговора. 🙂
  11. Које бисте питање поставили мени? Зашто баш агроекономија?

Ето, то је било то. Надам се да неко време неће бити изазова, да се мало посветимо и биологији, која је, ако нисте знали, божанствена. 🙂