Настанак фосилних горива


Пронашао сам стрип на овом блогу:

Angryanimator: To boldly grow: oil formation

и толико ми се допао да сам одлучио да га преведем. У мало речи и много слика лако ћете научити све о настанку фосилних горива.

strip-2-small

strip-3-small

strip-4-small

strip-5-small

strip-6-small

strip-7-small

strip-8-small

Advertisements

Наши преци на додатној настави


cromag2За данас сам припремио једну причу, коју додуше нисам ја написао и која није баш тако свежа вест, али је свеједно занимљива…

Блиц: Откривен нови рођак људи, савременик Луси (27.5.2015)

…као и два теста за вежбање, а у вези са пореклом људи. На крају тестова имате решења, али ви ипак најпре пробајте да их урадите користећи само сопствено знање. 🙂

 

Мегаајкула


VMNH_megalodonМегалодон је с правом заслужио префикс у свом имену; ова праисторијска животиња носи двоструку титулу – највеће ајкуле која је икад живела и највећег предатора међу кичмењацима. Владао је морима у периоду који је трајао од пре 28 и 1,6 милиона година, када је ишчезао у тада масовном изумирању врста.

Колико нам је познато, био је заиста мега. Могао је да достигне дужину од 16,5 метара, што је три пута више од данашње велике беле ајкуле (а која је добила назив по томе што је тренутно највећа од свих својих рођака), а пронађени су зуби величине до 17 центиметара, мада су изгледа најчешће били отприлике упола мањи, што је и даље, да се разумемо, поприлично.

И застрашујући тираносаурус био је патуљчић у поређењу са мегалодоном.

И застрашујући тираносаурус био је патуљчић у поређењу са мегалодоном.

С обзиром да су научници проналазили фосиле ове мегаломанске животиње на разним локацијама, закључили су да се ради о космополитској врсти (то је таква врста која има велики ареал, односно настањује широко географско подручје). Па ипак, највише су му се допадала топла и релативно плитка мора. Није изненађење да је био на врху ланца исхране и није хтео да губи време јурећи ситан плен, тако да је ловио тадашње претке китова и делфина.

Из свега овога написаног, јасно је да оваква животиња изазива дивљење многих природњака, па неки од њих напросто одбијају да поверују да је заувек нестала и тврде да се мегалодон још увек крије у неиспитаним дубинама океана. Заиста, да ли чудовишна ајкула и даље плива тамо негде, а да ми то не знамо? Одговор сам потражио у следећем чланку:

IFL Science: Could Megalodon Still Live In The Deep Ocean? (27.6.2014)

Поборници теорије да нас мегалодон није напустио позивају се на изјаве очевидаца којих је било. Међутим, не можемо тек тако веровати некоме да је нешто видео, а да при томе нема ама баш никакв доказ. Рецимо, фотографију. Једна таква се појавила у документарцу који је приредио „Discovery Channel“, али та фотографија није права (није аутентична), на шта указују и пропорције тела мегалодона приказаним на њој. Наиме, према тим пропорцијама, требало би да буде дуг целих 20 метара, што је и за овог дива, ипак, превише. 🙂

Да ли због преваре или превелике жеље да се мегалодон „васкрсне“ тек приче и фотографије су се појављивале, али нити једна или није била права или није приказивала праву врсту. Некада, посебно када се пронађе мртво и већ полураспаднуто тело животиње, тешко је без стручне помоћи одредити о којој се врсти ради. Колико год ретка или скривена била, мегаајкула је ипак див кога је тешко не уочити, тако да је мало вероватно да баш нико није успео да га пронађе и сними, тим пре што нам је макар данас на располагању модерна опрема која чудеса може да одради.

И још нешто; ако сте пажљиво прочитали текст са почетка, сазнали сте да је волео топла и релативно плитка мора. Тешко да би се данас крио у дубинама, када на њих није био прилагођен, а и не би опстао без свог (великог) плена. Заправо, научници и мисле да је највероватније изумро зато што су се тадашњи китови и делфини разбежали по хладнијим морима и он напросто није могао да их прати.

У вези са овим су и посредни докази који би морали да постоје; пошто се хранио китовима и делфинима, неки научник који проучава ове животиње морао би до сада да пронађе жртве напада мегалодона; како оне полупоједене, тако и оне које су успеле да се спасу, али са ожиљцима које не може да нанесе ниједна друга врста.

tumblr_n7uz5883pm1s1vn29o4_1280

Као што сте видели, научници увек аргументују свој став. Наравно, могли су они да напишу: „Наравно да не постоји, шта лупеташ!“ и то би било много лакше (јер је иначе теже доказати да нешто не постоји него да постоји), али онда не бисмо говорили о научној дискусији и научној мисли.

Иако би многи волели да мегалодон крстари морима, па и по цену тога да буде страх и трепет и за морски живаљ и за нас саме, ипак су шансе за то практично једнаке нули. Но, љубитељима страве и хорора морам да поручим да не падају у очај; праисторијска чудовишта су ипак део прошлости која је заувек иза нас, али имамо ми довољно занимљивих и данашњих. А о њима, неком другом приликом. 🙂