Слике са виртуелног летовања


Време је распуста и верујем да су многи од вас провели (а можда и још проводе) ове дане на један од најлепших могућих начина; на мору. За све вас, и који сте били и који нисте, овај чланак посвећујем мору, али на начин на који море вероватно видели нисте. 🙂

Ако се мало боље загледате у уста ове рибе, видећете једног необичног зглавкара који се наизглед одмара. Овај зглавкар, када је сасвим мали, провуче се кроз шкрге рибе и тражи њен језик. Када га угледа, причврсти се за њега и храни се, као паразит, све док језик потпуно не обамре (за то постоји израз – атрофира). Након тога, овај зглавкар потпуно мења улогу. Од паразита постаје симбионт; он својим телом игра улогу језика ове рибе, али заузврат добија део њене хране.

И даље вршимо стоматолошки преглед представницима морског живља. Међутим, једна мајушна врста морског коњића то ради много боље него ми. Ова шарена, али прилично зубата риба допушта да јој овај мали зубар вршља по устима, јер јој чисти зубе. Наравно, он своје услуге не пружа бесплатно; на тај начин добија лепу гозбу. Баш као крокодил и птица која му чисти зубе, а који су дошли на исту идеју. Ово је прави пример симбиозе, заједнице две или више врста у којој свака има користи.

И ово су такође уста, додуше без вилица, иако припадају кичмењаку. У питању је врста змијуљице, која, осим облика тела, нема превише сличности са змијама. На слици видите кружно постављене зубиће којима се она причврсти за кожу рибе и пије јој крв.

Уста код дупљара се налазе у сред венца од пипака који су снабдевени жарним ћелијама, а чија је улога да омаме или чак убију могући плен. Некада се дешава да плен буде повелики, те заузме читаву телесну дупљу, а један крај и вири из уста. Ипак, дупљари су упорне животиње. Када сваре и упију жртву, несварено ће избацити кроз уста.

Враћамо се на паразите. Овај рачић је потпуно провидан. Жута лопта у његовом телу није орган. То је паразит, који је такође зглавкар. 🙂 Паразити или не, морате признати да су лепи и живописни. Надам се да сте уживали у овој малој шетњи (или боље рећи пливању?) по морском екосистему.

Медуза?


Личи, али није баш права правцијата. Наиме, португалска крстарица са слике је дупљар, али припада групи коју називамо сифоноре. Представници ове групе неодољиво подсећају на медузе, али за разлику од медуза које су самостални организми, сифонофоре су колоније. Заправо, може се рећи да је сваки овај лепо обојени пипак који виси у води и који код ове врсте, према неким изворима, може достићи и дужину од 18 метара, јесте појединачна јединка. Може се рећи и да свака од њих јесте медуза, али која је изменила своју грађу и „одлучила“ да се никад не одвоји од полипа, те да живи, како рекох, колонијално. У томе су отишле толико далеко да су неке од њих без уста и препуштене су другим јединкама које ће их хранити. Заузврат, оне имају жарне ћелије којима лове рибу и до 30 цм дугачку. Погађате, оне су управо пипци на овој колонији. На врху се види мехур који садржи посебне жлезде које стварају гас. Захваљујући томе, колонија може да плута при површини, а покреће је ветар. Неке јединке су се специјализовале да буду носачи трећим јединкама које имају само ту улогу да се размножавају.

И велела има различите јединке; за прибављање хране, одбрану и размножавање. И она има мехур који је напуњен гасом, а и то је измењена медуза. Дакле, свако ради своје.

Некада и оно што личи, не мора обавезно да буде оно што мислимо да јесте. 🙂 Уколико вас је заинтересовала ова група дупљара, можете свашта о њима да прочитате на сајту:

http://siphonophores.org./ (на енглеском језику)

Пре тога можете да одгледате филм који промовише сајт и ову занимљиву групу бескичмењака:

Риба кловн


Овај чланак бих започео једним филмом:

Аутор овог филма је био задивљен понашањем групе риба кловнова у заточеништву. Тврдио је да није видео ништа слично. Наравно да аутор филма није могао да види нешто овако, јер у природним условима се ова врста тако и не понаша. Неки коментари су објашњавали да је у питању групни мрест, што је незнање. Да бисмо направили било какво истраживање и што је такође важно, правилно извели закључке, неопходно је поређење. Ево како се понаша риба кловн у природном окружењу:

Шта се заправо дешавало у акваријуму? Врло често продавци дивљих животиња намењених да нам буду кућни љубимци, зарад уштеде, животиње чувају у неусловима. Томе сведочи и филм о другој врсти риба кловнова:

Не само да немају сигурност морске сасе, већ је и штрокав и скучен акваријум право мучење за ове прелепе рибе. У окружењу које за њих није природно, све животиње се и понашају онако како могу; неприродно. Не бих био зачуђен да већина ових бића угине услед лоших услова. Међутим, то је један од проблема. Други је, што зарад зараде, изловљавамо многе врсте и тако смањујемо њихов број у природи. Поставља се питање да ли вреди уништавати једну божанствену врсту само зато да бисмо имали леп украс у соби? Тим пре што за потребе акваристике постоје многе, једнако лепе врсте које можемо да гајимо са много мање опреме у акваријуму и које се успешно размножавају у заточеништву, чиме се њихов број у природи не смањује. На овом блогу ћу вам представити неке од њих у наредним текстовима.

Осим што их вреба опасност да ће их ловити како би их држали у акваријуму, рибе кловнови су веома осетљиве на отрове и уопште загађивања. Више о томе: http://www.worldwildlife.org/gift-center/gifts/Species-Adoptions/Clown-Fish.aspx

Уколико немате и морску сасу у акваријуму, риба кловн ће практично све време бити преплашена попут оних на снимку. Да ли заиста желите да имате кућног љубимца који све време боравка код вас живи у страху? Риба кловн је отпорна на жарне ћелије морске сасе, што јој пружа јединствену прилику да нађе уточиште међу њеним пипцима. Морској саси ова риба не смета, напротив, она ће намамити друге рибе (грабљивице) које ће саси бити плен.

Уколико желите нешто више да прочитате о овој риби и симбиози коју има са морском сасом, препоручујем овај текст: „Кловн међу отровним пипцима анемоне.

Лепи, лепи, лепи… корали!


Многе врсте у природи убијамо из невероватно глупих разлога. Носорог је рецимо, годинама страдавао због свог рога, за који многи људи верују да је основни састојак афродизијака (чудесног напитка који ће вас учинити очаравајућим за особе које желите да освојите). Тај рог је иначе рожна творевина и његов састав не би требало много да се разликује од наших ноктију. Веома верујем да је испијање напитка од тог рога залудно колико и чекање да нам ванземаљци сврате у госте, али неке врсте носорога су ипак на ивици истребљења.

Следећи на листи животиња које убијамо из глупих разлога су корали. Као да људима нису довољни дијаманти, сафири и друго камење које је ретко, светлуцаво и довољно отпорно, решили су да се ките и живим бићима. Оно што је атрактивно код корала, посебно црвених, мада ни бели, црни и многи други нису поштеђени, јесте њихов скелет. Уколико макар мало познајете биологију, знаћете да је тај скелет сачињен од калцијум-карбоната, што значи да није вреднији од школске креде у боји. Ипак, корали се бесомучно беру из мора и тако је њихов број значајно смањен. Да зло буде веће, то је само један од многих проблема са којима се ове животиње, које су једне од најстаријих група на нашој планети, боре. И малте не све им је приредио човек. 😦

Зашто су нам важни? Из много разлога, а ја ћу навести само неке. На пример, стварају коралне гребене који, ако већ нису најлепше биоценозе на планети, свакако су најживописније. Пружају храну и уточиште многим другим врстама. Једнога дана, корални гребени ће прерасти ниво мора и створити корална острва, тзв. атоле, од којих свако са правом може да се назове рајским. Не смемо заборавити да све врсте корала доприносе највећем благу наше планете, биодиверзитету.

Још један разлог зашто су корали важни је тај што су у њиховом телу нашле уточиште такозване зооксантеле. Може се рећи да су то једноћелијске алге које са коралима (а и другим животињама) живе у симбиози. Симбиоза је, да се подсетимо, узајамно корисна заједница два или више организама различитих врста. Зооксантеле су у коралима пронашле сигуран дом; пошто су микроскопски ситне, није им тешко да се на свега 1 мм³ сакупи њих и до 30.000! Заузврат, дају им храну коју стварају фотосинтезом и чак подмирују 90% потреба корала. Дају им и неопходне супстанце да изграде свој скелет. Дају коралима и све оне лепе боје. 🙂

Уколико сте пажљиво прочитали текст и схватили га, неће вам бити тешко да одговорите на пар питања и тако разјасните неке чињенице које сте знали о коралима, али можда до сада нисте и зашто је то тако. Дакле:

  1. Зашто корали насељавају плићаке мора?
  2. Зашто извлаче своје пипке и лове плен углавном ноћу?

Очекујем ваше одговоре, а до тада, један лепи филм о томе шта можемо да изгубимо: