Биљке против зомбија 3. део


Настављам да „проналазим ботанику“ у мојој омиљеној игрици из наслова (plants vs. zombies).

Grave_Buster2Копач гробова (Grave buster), као што му само име каже, има задатак да ископа и тако елиминише гроб који у игрици има улогу да нам заузме место где биљке могу да расту. Ово заправо нема покрића у ботаници. Иако звучи морбидно, биљке ће управо да расту више тамо где има више мртвих, јер свако мртво тело (па и људско), сапрофитске бактерије и гљиве разлажу до минерала који су биљкама неопходни и које биљке упијају својим кореном. Оно што има покрића у биологији је сам начин деловања ове имагинарне биљке. Корење дрвећа је веома моћно, што и не чуди, јер је потребно да причврсти масивна, тешка стабла за подлогу. Дешава се да, уколико је дрво посађено близу каквог бетонираног пута или зграде, својим великим и јаким корењем подрије те грађевине и направи уочљиву штету. Свакако би то могло да учини и надгробном споменику, који се иначе прави од већ неког камена. Но, да пређемо на лепше теме, односно паре! 🙂

Giant_Marigold2Невен (Marigold) заправо уопште не личи на биљку коју зовемо овим именом. Претпостављам да су се аутори игрице одлучили за овај назив због другог дела у самој речи – gold, што би значило „злато“, јер ова замишљена биљка има улогу да нам дарује новчиће како бисмо куповали опрему за борбу против зомбија и одржавање баште. Једина сличност са невеном из природе, колико ја могу да се сетим, свакако је главичаста цваст (када цваст изгледа као цвет, а у ствари се састоји од многобројних малих цветова, од којих су они средишњи плодни, а спољашњи нису и имају улогу да имитирају круничне листиће). Како сам схватио да је ово главичаста цваст? Па, зар вам не личи на белу раду? А она је школски пример за такву цваст. 🙂 Поставља се питање да ли биљке заиста могу да нас дарују новцем? Па, не баш онако као у игрици, али људи и те како гаје биљке да би зарадили. Гаје их ради исхране, због њихових лековитих својстава, за израду тканина, као и разне козметике, парфема и средстава за хигијену, а неке врсте просто зато што су – лепе. 🙂 Поменути невен цењена је баштенска биљка, а и корисна као лековита. Ова биљка је инспирисала Јову Јовановића Змаја да по њој назове, сада већ легендарни, српски часопис за децу. 🙂

За данас толико – једна језива и једна лепа биљка, баш као у причи „Лепотица и звер“. Надам се да вас је ова прича инспирисала да и ви напишете неку или да прочитате неку коју су вам препоручили наставници српског језика. Ево шта препоручује моја колегиница и пријатељица Силвана Јовић:

Блог – Препорука за читање

Биљке против зомбија 2. део


Као што сам обећао, настављам да „проналазим ботанику“ у мојој омиљеној игрици из наслова (plants vs. zombies).

Split_Pea2   Threepeater2Раздељени грашак (Split Pea) и Троструки понављач (Threepeater) – у овом другом случају у питању је игра речима (Three значи „три“, а repeater „понављач“, те је направљена сложеница), коју Американци напросто обожавају, биљке су које гађају зомбије својим семенима. Овај троструки их гађа на (чак) три траке, а раздељени се стара да се неки покварени зомби не прикраде иза леђа. Мора им се признати да имају добру стратегију, а захваљујући томе што су сабрали своје плодове. Иако биљке у природи зомбије не гађају, њима се такође дешава да „саберу“ своје плодове, па се они називају збирним. Заправо, плодови се и деле на појединачне или просте, збирне и сложене. Појединачни настају само из једног плодника и то се дешава код кукурека или божура, на пример. Понекад цветови у себи имају више тучака, па када из свих њих настану плодови, они су сакупљени заједно и називају се збирни. Некако смо навикли да у цвету тучак буде један, док је прашника више, али дешава се и овако нешто и то код малине и купине. И напокон, када плодови настају из цвасти, тако их и називамо – плодовима цвасти или сложеним. Овакве плодове имају ананас и смоква. Иако када таманимо ово воће нама изгледа као да једемо један плод, њих заправо има више. 🙂

Torchwood2 Дрвена бакља (Torchwood) је биљка коју треба поставити испред претходне две или сличних им биљака како би запалила семе које тиме постаје још убојитије по зомбије. У природи ниједно дрво не гори добровољно. Па ипак, једна изузетна група биљака, а коју ми зовемо баобабима (има их девет различитих врста), отпорна је на ватру. То није ни чудо јер је баобаб у стању да у свом стаблу ускладишти и до 100.000 литара воде! Овим биљкама је та вода драгоцена, а узимају је током влажних периода јер у условима где оне живе (а то су, осим планете Малог принца, тропски делови Африке, посебно Мадагаскар, а једна врста живи и у вечито спрженој Аустралији), суше су честе и дуге. Током тих за дрвеће мучних периода, стабло буквално смрша. 🙂 Баобаб је дрво које има још много занимљивих карактеристика и заслужује да о њему напишем цео један посебан чланак, али тек након што уништимо све зомбије! Борба се наставља!

Биљке против зомбија 1. део


Иако сам прилично стар, не кријем да понекад играм видео-игре. Омиљена ми је ова у наслову (plants vs. zombies), јер је забавна, маштовита и тера на размишљање. А и биолошка је. 🙂 Заправо, овим чланком и у наредних неколико, желео сам да видимо колико је заиста биолошка. Јасно је да биљке које се боре против страшних зомбија нису стварне, али да ли су аутори ипак, макар донекле, унели ботанику у игру коју су направили?

Sunflower2 Сунцокрет (Sunflower) у игрици није ратоборна биљка. Она играчу обезбеђује довољно сунца како би могао да купи друге биљке. Ми знамо да у природи биљке не испуштају сунчеву светлост. Или макар не да ми то видимо. 🙂 Наиме, енергија која нам омогућава да се крећемо, радимо, учимо, ленчаримо и обављамо комплетан метаболизам – потиче од сунца, иако нисмо аутотрофни организми и не вршимо фотосинтезу. Биљке је обављају и за нас; претварају сунчеву енергију у енергију хране (то се зове хемијска енергија), а коју ми потом поједемо. Подземне животиње, попут кртица и кишних глиста беже од сунчеве светлости и изгледа као да не да им није потребна, него није ни пожељна. Пошто и оне морају да једу, значи да кроз ту храну Сунце допире и до њих. Без енергије Сунца, мало њих може да живи. Рецимо, бактерије које врше хемосинтезу, али о њима неком другом приликом. 🙂

Peashooter2

Repeater2

Gatling_Pea2 Дуваљка (Peashooter) је биљка која гађа зомбије својим семенима. Напредније варијанте ове биљке су Понављач (Repeater) – баш несрећан назив 🙂 и Грашак митраљезац (Gatling Pea) – мало слободније преведох. 🙂 Биљке у природи не гађају зомбије, али се саморасејавају. То значи да одбацују своја семена што је могуће даље, јер им је у интересу да се родитељска биљка не гура са својим потомством на мало простора. Неке биљке су толико усавршиле ово да на пример, једна врста млечике из тропских предела Америке одбацује своје семе експлозивно и до 14 метара! Очевици кажу да је то пропраћено звуком сличном пуцњу из пиштоља. То би, верујем, за једног зомбија било сасвим довољно. 🙂

А сасвим довољно је и ово моје писаније за данас, па за који дан представљам неке друге биљке за зомбије фаталне. 🙂

Несуђени уџбеник и маховине


Када сам био баш млад наставник, имао сам идеју да напишем уџбеник. И то сам и остварио, али никада није објављен. Издавачке куће су се одлучиле за неке друге наставнике, који пишу боље од мене. И тако, рећи ћете, цео мој труд је пропао, али ја то не гледам тако. Ниједан труд није узалудан. Конкретно, вежбао сам писање и тако годинама касније, створио овај божанствени блог. Ипак, да макар деличак тог мог несуђеног уџбеника „доживи светлост дана“, презентујем вам како сам замислио причу о маховинама. У ствари, на исти начин је замишљена и прича о папратима, раставићима и свим другим групама. Па, да почнем:

Маховине

Маховине су биљке најједноставније грађе. То се може видети и под микроскопом, али и по чињеници да оне од биљних органа имају само стабло и лист, а уместо корена ризоид. Разлика између ризоида и корена је у томе што ризоид служи углавном за причвршћивање биљке,

tortula_muralis

Сада када ово знаш, пробај да одговориш на питање: зашто маховине више воле да расту на северној страни?

не може да узме довољно минерала и воде. Маховине зато минерале и воду морају да узимају надземним органима, па им је влага неопходна и када живе на сувом. Влага им помаже и у размножавању.

Како изгледају?

Ово је једна јетрењача.

Ово је једна јетрењача.

Најчешће су вишегодишње зељасте биљке, мада је понека врста и једногодишња.

Изглед стабла и листова од врсте до врсте је прилично различит. Многе групе маховина су добиле називе баш по изгледу тела својих представника. Бусењаче су добиле назив по томе што расту у бусену, а јетрењаче јер су некога подсетиле на делиће људске јетре.

Колике су?

Изузев ретких изузетака, маховине су ниске биљке, висине од неколико милиметара до пар дециметара, што зависи од врсте. Највеће маховине достижу висину нешто више од пола метра.

Где их можеш наћи?

2097689899_868865143d_o

Све што се зелени у гори зеленој јесу маховине.

Маховине су присутне на свим континентима. Има их у тропским областима, али и у хладним тундрама, па и у пустињама. Познато је да добро подносе сушу. Могу чак да изгубе видне знаке живота и да се сасуше, али је довољна и кап воде да поново оживе. Управо им то омогућава да преживе у пустињама. Ипак, највише их има у зонама тундре и на високим планинама. Тамо нема много других врста биљака које би им сметале, те имају много простора само за себе. 🙂

Постоје и водене маховине и то слатководне. У морима није нађена ни једна врста, осим оних које живе у обалском делу на самом удару таласа.

Какав живот воде?

Маховине често воле да расту на дрвенастим биљкама, како живим, тако и обореним стаблама. Можеш их пронаћи и на фасади кућа. Пошто им је влага неопходна, увек ће тежити да је задрже, па повећана влага може да оштети, доведе до труљења коре дрвета на којем маховина живи. Дакле, иако није паразит, ипак може да доведе до оштећења тог дрвета.

Беле се, није да се не беле - тресетнице.

Беле се, није да се не беле – тресетнице. Него једно питање: како је могуће да ове маховине могу да расту и даље, иако им се доњи део угљенише? Да ли би и друге биљке могле тако? Зашто?

Занимљив је живот маховина знаних као тресетнице. Називају их још и белим маховинама. Оне расту на тресавама. Тресаве су заправо мочваре. Док расту, доњи делови ових маховина одумиру и угљенишу се. То се дешава зато што у мочварама нема довољно кисеоника да би сапрофити стигли да разложе те делове маховина. Зато уместо да се претворе у минерале, доњи делови се претварају у угаљ, док горњи делови несметано настављају да расту. По овим маховинама, ми га називамо тресет. Тресет није баш најквалитетнији угаљ који се може пронаћи у природи, али је пронашао примену у многим људским делатностима.

Како се размножавају?

Ова лоптица на врху једне беле маховине је спорофит. У себи садржи споре.

Ова лоптица на врху једне беле маховине је спорофит. У себи садржи споре.

Маховине имају такозвану смену генерација. Једна генерација се размножава полно дајући бесполну, а та генерација бесполним путем поново даје полну и све тако у круг. Полна генерација ствара полне ћелије које се спајају дајући зигот из кога ће изнићи бесполна генерација. Бесполна биљка на себи ствара споре које доспевају свуда наоколо и из њих расту мушке и женске биљке. Осим ове, очигледне разлике, бесполна биљка се разликује и у томе што код већине врста није зелена, нема хлорофил и не врши фотосинтезу.

Маховине, природа и ми – значај маховина

  • Пошто често расту на кори дрвета, могу да доведу до труљења стабла, јер сакупљају влагу.
  • Као што доводе до труљења стабла, могу довести до заблаћивања земљишта, јер влагом коју скупљају праве блато. Тиме смањују пољопривредне приносе.
  • Животиње се ретко хране маховинама. Патке понекад једу маховину, али то се дешава када не налазе другу, паткама дражу храну.
  • Од тресетница настаје угаљ – тресет. Осим за ложење пећи, овај угаљ у неким селима користи се и за изградњу кућа.
  • Неке тресетнице се користе и у медицини за прављење лекова.

Надам се да вам се текст допао и оно што је много важније да сте нешто научили. Слике иначе нису биле овакве у оригиналној идеји, нити коментари уз њих, али сам их убацио да би вам било занимљивије и јасније. И ето, то је била прича о једном уџбенику и о много маховина. 🙂