Ноћ слепих мишева


Шестакиња Јана Дробњаковић већ је написала пар текстова за мој блог и стекла незванични статус коаутора. Данас ми је послала још један текст и нисам часио часа да га објавим. Веровали или не, текст је у потпуности њен, а изузетан таленат је препознат и она ће бити нова уредница школског часописа. Сигуран сам да ће то бити једна успешна каријера, а очекујем много лепих и занимљивих прилога. До тада, уживајте у најављеном тексту, а који је заправо извештај са „Ноћи слепих мишева“:

DSCF5539

Као и сваке године, у Београду је организована манифестација посвећена јединим летећим сисарима на Земљи – „ Ноћ слепих мишева“. Ове године, предавања су била одржана у сали Етнографског музеја. Манифестација се састојала из четири занимљивих и врло информативних предавања, са циљем да упозна људе са свим врлинама и способностима ових чудесних бића.

У уводном делу Милан Пауновић, члан Друштва за очување дивљих животиња „Mustela“, приближио је гостима значај и разлог одржавања „Ноћи слепих мишева“, и сам узрок постојања науке која се бави слепим мишевима (Chyroptera) – хироптерологије.

Затим је једна његова колегиница изнела своју презентацију са темом „Зашто су слепи мишеви важни?“.  Сазнали смо да се међу људима створила потпуно погрешна слика о њима. Слепи мишеви су сисари који су временом развили способност летења и који се хране НЕКТАРОМ ИЗ БИЉАКА, СИТНИМ ИНСЕКТИМА и сл. Да, добро сте прочитали; од 150 врста слепих мишева само су 3 врсте тзв. „вампири“ односно хране се крвљу. Такође смо сазнали њихову сврху у разношењу полена биљака и очувању неких све малобројнијих биљних врста.

DSCF5542Друга презентација говорила је о томе како је то бити хироптеролог и на која поља се ова наука простире. То није нимало лак посао и треба бити велики ентузијаста и љубитељ свог посла. Овакви научници треба да имају одговарајућу опрему и довољно знања из биологије. Ради се на терену или у прихватилишту. Научници хватају слепе мишеве и врше „систематски преглед“ – мере тежину, дужину, старост и пол јединке, а потом их прстенују посебним прстеном за крило који има шифру, па их пусте на слободу. Ово се врши да би имали увид у просечан број и друге податке о слепим мишевима у некој области.

У наставку било је веома интересантно- имали смо прилику да чујемо причу о малом Момчилу из прве руке! Момчило је нађен на једном тротоару као беба, одакле је доведен у Природњачки музеј. Био је стар недељу- две, потпуно слеп, без длаке и крила. Људи у прихватилишту су се добро старали о њему, па је убрзо научио да лети и једе чврсту храну. После пар месеци, био је довољно способан за самостални живот и пустили су га.

Последња презентација била је на тему узајамног односа слепих мишева и људи. Добили смо корисне савете шта урадити када вам слепи миш улети у стан или кућу. Не треба правити пометњу, већ само искључити светло и отворити прозор просторије. Ако сте принуђени да дирате слепог миша рукама, обавезно то учините заштићеном руком. Ако слепи мишеви настане ваш животни простор, обратите се Друштву за очување дивљих животиња „Mustela“ које ће вам помоћи.

На крају су студенти Биолошког факултета довели госте изненађења – СЛЕПЕ МИШЕВЕ! Имали смо могућност да лично помазимо ова дивна створења.

Пре ове манифестације, имала сам страх од слепих мишева, а сада бих баш волела да ми један улети у собу!

Advertisements

5 thoughts on “Ноћ слепих мишева

  1. Plava Planeta каже:

    Svaka čast, Jano! Izveštaj je tako iscrpan i postupno izložen, da sam čitajući tekst imala utisak da sam i sama na predavanjima! 🙂 Ljiljci su zaista izuzetne i korisne životinje o kojima se, na žalost, raspredaju netačne i neosnovane priče, pa ljudi imaju potpuno pogrešnu predstavu o njima.
    Ipak, što se uletanja u sobu tiče, bolje da ne zalutaju. U moju sobu su jedne noći zalutala 3 ljiljka i bili su toliko uplašeni i dezorjentisani, da su se, u pokušaju da izlete, sudarali sa prozorom. Dok sam se snašla i otvorila im prozor, jedan je uginuo od udaraca. 😦

    • metodicar каже:

      Јадан. 😦 Пошто сам ја водио Јану, имао сам прилику да их видим уживо. Стварно су бескрајно симпатични, ни ја као биолог нисам знао да су баш такви.

      Иначе, хвала у Јанино име. 🙂

  2. Браво, прави извештај! Многи треба да уче од Јане!!!

    • metodicar каже:

      Јана стварно пише изузетно. Увек се изненадим када прочитам њен текст. Њена наставница српског је бескрајно поносна и често шаље њене радове на конкурсе. Већ има и неких наградица. 🙂

      Хвала у Јанино име. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s