Троструки изазов


Моје пријатељице, колегинице и блогерке, Маја, Љиља и Данијела, упутиле су ми изазов. Изазов у блогосфери није ништа драматично, попут некаквог двобоја, већ је начин да се боље упознају, а и да читаоци неког блога упознају аутора (с обзиром да одговарам на три сета од по једанаест питања, прилично ћете ме упознати :)). Правила изазова су:

  • морате одговорити на 11 питања вашег изазивача и поставити нових 11;
  • морате изабрати 11 људи и обавестити их да сте их изазвали;
  • не можете изазвати особу која је вас изазвала.

Правила су веома једноставна, тако да изазов може да почне одмах. Најпре да одговорим Маји:

  1. Може ли пронаћи пут човек који га је једном изгубио? Мора. Човек који, што бисмо рекли, „скрене“ са правог пута и почне да ради лоше ствари себи и другима, свакако ће направити неку штету. Ипак, (скоро) све је поправљиво, само ако се грешке увиде и ако се крене са њиховим исправљањем. Чак и када нам се дешавају страшне ствари, када све изгледа безнадежно лоше, човек мора да се бори да остане на правом путу и због себе и због драгих људи.
  2. Да ли се треба излагати опасностима? Људи који то чине, обично кажу да несрећа може да нас снађе свуда (омиљени аргумент је да док шетамо подно неке зграде, може да нам падне цигла на главу и да нас убије). Може, наравно, али опасне активности повећавају ту шансу. Ја сам, ипак, за то да се не ризикује без потребе.
  3. Оно што је у нама или оно што је око нас? Оба, јер једно без другог не могу.
  4. Вреди ли борити се? Да и ми наставници то одлично знамо. У свету који кризира и где је све наопачке, где је профит изнад хуманости, површна естрада изнад науке, „Фарма“ изнад културе, бахатост изнад одговорности, а све изнад школе, ми смо ти који имају утицај на животе деце која јесу будућност. Некада је тај утицај мали, а некада приличан, па ипак, у сваком случају се вреди борити, јер је свако дете важно и баш свако, када једног дана буде човек, може да направи разлику, о чему сведоче велики и нешто мање велики људи током историје.
  5. Кад ћутање говори више од речи? Ово је лако – на часу, наравно, а када поставим неко питање из биологије целом одељењу. Одмах знам да појма немају. 😀
  6. Препреке на путу до циља нас… јачају или слабе? И једно и друго, али је прво много боље. 🙂
  7. Тешкоће су лакше уз… Породицу и пријатеље, наравно. И нема опасности да ће вас тада окружити они који вам нису прави пријатељи, јер њих ваше тешкоће и тако не занимају.
  8. Да ли је победа могућа све док постоји нада? Сасвим сам сигуран у ово. Наравно, потребни су и залагање, рад, упорност, али и још неке особине и способности.
  9. Књиге су мода, али за ношење, а не и за читање? Искрено, за ову моду нисам чуо, али ја и тако моду никад и ниучему нисам пратио.
  10. Да ли су различитости дар или проклетство људи? Ово је много „јако“ питање, што би рекли млади, односно веома добро, али и веома тешко. Биологија каже да је различитост неопходна да би се природа одржала. Јер, уколико се задеси нека глобална промена, а уколико би организми исте врсте листом били једнаки, сви би умрли, а врста би нестала. С обзиром да су они ипак довољно различити, постоји шанса да ће некоме нека другачија особина помоћи да преживи и за врсту има наде. У људској заједници на различитост  се углавном гледа са неодобравањем, па чак у појединим случајевима различити људи трпе игнорисање или чак малтретирање. Тако да мислим да за такве људе то јесте проклетство. Али ако „окренемо“ ситуацију и погледамо свако људско биће на нашој планети, не само како изгледа, већ и како и шта прича, какве има потребе и снове, какве способности и афинитете, схватићемо две ствари. Најпре, свако, али баш свако од нас је по нечему посебан и баш од свакога од нас нешто може да се научи. Ако себе посматрамо као посебне (јер од седам милијарди људи на планети, не постоји баш нико потпуно исти као ми) и ако сваког човека посматрамо као некога ко може да обогати наше знање, бићемо мање строги према туђим различитостима, а можда и више поносни на себе.
  11. Шта за тебе значи пословица „Чини добро – не кај се, чини зло – надај се“? Значи исто што и изрека – немој чинити другима оно што не желиш да други чине теби.

Настављам да одговарам Љиљи:

  1. Јесте ли заљубљени? Наравно.
  2. Шта радите кад видите некога ко баца папир на улицу? Тада се увек сетим једне чудне појаве. Када смо на пропутовању у некој земљи Европске уније, веома водимо рачуна да негде не бацимо ђубре ван канте. То је и логично, с обзиром да су улице тамо чисте и да су закони врло стриктни. Међутим, овде, у Србији, бацање ђубрета на улицу је сасвим уобичајено. У доба када се патриотизам и национализам веома форсирају, почевши од ТВ програма па до комшијског разговора, наше активности показују да туђу државу више поштујемо и чувамо него сопствену.
  3. Пси или мачке, коме сте приврженији? Биологу је тешко да одговори на то питање, али ако бих се одлучио за кућног љубимца, определио бих се за мачку, јер она захтева мање пажње, а ја иначе имам хронични мањак времена. 🙂
  4. Предложите добру књигу. Препоручио бих „Дарвинов радио“, који је научно-фантастично дело, а у вези је са еволуцијом. Књига пружа један фантастичан поглед на еволуцију људске врсте, која се, према аутору, Грегу Бијару (Greg Bear), дешава скоковито (што у науци није искључено као могућност). Наиме, људи еволуирају кроз једну генерацију на сваких 100 000 година, дајући потомке са новим, унапређеним особинама. Грег је сместио радњу у садашње доба, баш када се дешава еволуција модерних људи у суперљуде. Свет је, наравно, захватила паника да се дешава глобална пандемија, али двоје научника, који наслућују истину, покушавају да убеде јавност да разлога за страх нема.
  5. Коју земљу желите да посетите, а још нисте? Има их много, а предност бих дао приморским земљама које имају божанствене коралне гребене или кишне тропске шуме. Да будем скромнији, те да се ограничим на Европу, рецимо да бих посетио Шпанију.
  6. Спорт или музика, шта вам је драже? Музика, али бих волео да је спорт, пошто би то био забаван начин да се решим вишка холестерола. Радићу на томе. 🙂
  7. Шта вас инспирише? Све, чак и лоше ствари. Све ме покреће, а у супротном не би ни било добро.
  8. Чиме се рекреирате? Волим шетње, посебно ако још иду уз путовања (по нашој или страним земљама) и природу.
  9. Које вам је омиљено јело? Обожавам да једем и приличан сам сваштојед; мало је тога што се мени не свиђа. Рецимо да обожавам прженице за доручак, а за ручак пуњене тиквице са павлаком. Имам предлоге и за вечеру, али најбоље ми желудац реагује када је прескочим. 🙂
  10. Да можете да бирате своје име, које би било? Колико знам, законски могу, али нећу, свиђа ми се ово које имам. 🙂 Када бих баш мењао, звао бих се Дометијан, јер нисам чуо да се ико тако зове.
  11. Који је ваш хоби? Имам их много, али нека буде – блоговање. Њега користим и за потребе наставе, па сам спојио лепо и корисно.

И коначно, одговарам на Данијелина питања:

  1. Ваше мишљење о позитивној психологији. Волим позитивне ствари, па макар то била и психологија. 🙂
  2. Песма коју волите и знате напамет. „Сребрне плесачице јеле“ од Десанке Максимовић. Ту песму сам учио за пријемни за средњу Педагошку школу, али, колико се сећам, нисам имао прилике да је изрецитујем.
  3. Да ли би волели да се вратите у детињство и зашто? Не бих, али бих волео да је у доба када сам ја био студент ситуација у земљи била другачија, па бих онда могао и да путујем и учим на најлепши могући начин.
  4. Можете ли да препознате искрен осмех? Како? Могу, јер су људи, колико год добри глумци били, ипак „читљиви“. Ваљда зато што су људи. 🙂
  5. Чиме бисте се бавили да нисте у овој професији? Науком, односно биологијом. Волео бих да будем марински биолог или макар да водим неку емисију налик на „Опстанак“.
  6. Можете ли да урадите став о шакама? Не, али могу да дубим на глави, а као наставник сам научио и на трепавицама. 😀
  7. Ко Вас највише подржава у томе шта радите? Породица, наравно, али и пријатељи (и наставници и они који то нису).
  8. Објасните своје виђење изреке: „Свако даје оно што носи у срцу“. Човек, колико год да је интелигентан и способан, ако нема оно нешто, неће моћи да покаже својој околини колико је изузетан. Новокомпоновани то називају „персоналитијем“, психолози харизмом, а ја бих то окарактерисао као у овој изреци, оним што се носи у срцу. Треба бити искрен и према себи и према другима и у ономе што радимо.
  9. Личност којој се дивите и која је Ваша звезда водиља. Много је великана у разним областима које бих могао да наведем, али се одлучујем за једну особу која није позната широј јавности и која није урадила велика дела по мерилима историје, али је учинила много за мене и имала огроман утицај на мој живот и рад. То је Слободанка Божовић, која је за живота била професор у Петој београдској гимназији и коју бих могао да назовем својом менторком, мада то никад званично није била.
  10. Шта најчешће сањате? Када сам будан, сањам о свету који је идеалан, где су сви људи срећни и раде оно што желе, а где има много шарене природе и где су градови лепи и чисти. Када спавам, сањам најразличитије ствари, понекад и застрашујуће, ако пре тога гледам неки хорор филм. 🙂
  11. На шта Вас асоцирају бубамаре? Најлепше питање за крај! Мој заштитни знак је бубамара, јер је спора, понекад неспретна, али добра и корисна. 🙂 Увек се обрадујем када видим неку, па ме ваљда асоцира на – срећу.

И напокон, дошао је ред да и ја поставим једанаест питања:

  1. Зашто нам азбука звучи као да су слова поређана логично када је изговарамо?
  2. Који музички жанр обожавате?
  3. Зашто се за запад каже да је труо?
  4. Који страни језик бисте учили када бисте имали више времена?
  5. Како су се, по Вашем мишљењу, оглашавали диносауруси?
  6. Које доба дана вам је најдосадније и зашто?
  7. Када би неко тематски гајио биљке у стану (према поднебљу, припадности фамилији биљака или боји цвета), да ли бисте то сматрали добром или залудном идејом?
  8. Коју људску особину највише цените?
  9. Да ли мислите да човек који је рођен за одређени позив треба само то да ради цео живот или ипак треба да се окуша и у нечем другом?
  10. Да ли бисте волели да будете господар света и зашто да и зашто не?
  11. Зашто је биологија божанствена?

Изазов, према правилима, не могу да узвраћам, а није у реду ни да изазивам блогере којима сам изазов већ био упутио. Зато изазивам ауторе следећих блогова:

Advertisements

9 thoughts on “Троструки изазов

  1. Хвала, Дејане, што си дозволио да и други упознају неког ко је својом божанственом филозофијом и енергијом заслужио троструки мегдан! Првом приликом те водимо на троструки сладолед! 🙂

  2. Konstantin Simić каже:

    I meni je biologiju davne od 2000. do 2002. u Petoj biologiju predavala legendarna Slobodanka Božović. Tada je organizovala zajedno sa profesorom likovnog iz XIII Gimnazije, Mihailom Bičenkom, Školu ljudskih vrednosti (ŠKLJuV), gde se moglo više naučiti o životu nego bilo gde drugde. Po mom skromnom mišljenju, Slobodanka je bila najbolji profesor, a pre svega i čovek u Petoj. Zbog čega si za nju napisao „za života“? Nadam se da nije preminula. 😦

    • metodicar каже:

      Нажалост, јесте.

      Мени Слободанка није предавала, упознао сам је у Петници када сам већ постао наставник и то управо у време када је теби предавала. Тих година и касније, убацила ме је у неке републичке комисије које су радиле на тадашњој познатој Гашиној реформи и са њом сам радио на многим значајним питањима у вези са наставом. Стекао сам невероватно искуство и тако усмерио своју каријеру, да ми је то потпуно променило живот и без скромности могу да кажем да је мој рад сигурно препознат и признат у целој земљи.

      Такође бих рекао и да је она била један од најбољих професора не само у Петој гимназији. Није ми предавала, али сам упознат са њеним радом, предавањима, креативним, иновативним и прогресивним идејама. Неке и сам примењујем годинама.

      Част ми је што сам је познавао и част ми је што сам радио са њом, а не могу да ти опишем колико ми је драго што си ти, као њен ђак, написао ово што си написао. Хвала ти.

      • Konstantin Simić каже:

        Veoma mi je žao što to čujem. 😦 Drago mi je što sam imao prilike da je upoznam i što mi je predavala. Ova neočekivana vest me je prilično potresla.

        Biologija nije moja profesija (diplomiran sam inženjer informatike, trenutno na doktorskim studijama), ali me je uvek zanimala. Blog sam našao sasvim slučajno. Drago mi je da još uvek postoje entuzijasti poput tebe koji žele da na ovako lep i zanimljiv način svoje ogromno znanje podele sa drugima.

      • metodicar каже:

        Хвала ти и желим ти много успеха на постдипломским и у даљем раду.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s