Још једна Јанина прича


Сваке године, за време летњег распуста, у Београду проведем јако мало времена. Идем на море, на Златар и код баке у Ћуприју. Међутим, овог лета смо читав јун провели у Београду, па смо стално имали неке занимације. Када су нам у Београд стигла браћа из Прибоја, мама и тата су спремили изненађење: повели су нас на хиподром!

Било је веома узбудљиво. Посматрали смо трке галопера и двоколица и жестоко навијали. Док пратите трку коња, адреналин скаче, ви се сконцентришете на трку са огромним узбуђењем. А када чујете име победничког коња, скачете од радости или се мало разочарате. Затим следи још узбуђења: постоји могућност да се окушате у јахању! Интересантно, али и тешко. Најтеже је попети се на коња. То кажем из личног искуства. Али је зато невероватан осећај у седлу!

Отићи на хиподром је јако лепо искуство. Али, да ли је то искуство толико лепо и за коње? Када се коњи припремају за трке, они су приморани да буду у малим боксевима, што њима вероветно није баш пријатно, јер коњ је велика животиња. Осим тога, напорни тренинзи за трке уопште нису ни забавни, ни лаки. Очигледно је да постоје одређени стандарди у вези са овим спортом, али требало би да се ти стандарди побољшају или ће овај спорт једног дана бити укинут.

Животиње су јако битне за екосистем на Земљи, па би зато требало да људи више воде рачуна о њима!

Јана Дробњаковић 5/5 ОШ „Иво Андрић“, Београд

Advertisements

2 thoughts on “Још једна Јанина прича

  1. Plava Planeta каже:

    I ja najviše volim konje koji jure, a nikuda ne žure 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s