Тхе чобанс и ђак генерације

Да ли сте читали народну бајку „Царева кћи и свињарче“? Лепа је, има поуку и вреди је прочитати. Верујем да се модерне верзије ове бајке дешавају и у данашње време, а ја ћу вам испричати једну. Ова верзија се знатно разликује од изворне; нема удадбе и женидбе јер су главни ликови сувише млади, нема ни царева чије би кћерке доносиле владање државом у мираз, а нема ни свињара, јер је прича урбана. 🙂 Ипак, хероина ове приче је мудра и лепо васпитана као што би била свака принцеза, а хероји су виспрени попут поменутог свињарчета.

Био један наставник, који је имао тежак посао и коме је посвећивао много времена, а заузврат и наизглед није добијао много. Био је то недовољно плаћен и цењен и често стресан посао, а понекад му се и ружним враћало. Па ипак, наставник је био упоран јер је веровао у себе и у то да сваки рад и свака искреност мора некако да буде награђена. Чак и у Србији. 🙂 Највише је ипак, веровао у своје ђаке.

И једног дана…

Наставник је мислио да се прва места дешавају другима, али је некако у међувремену стасао тим чобана које је учио од петог разреда и који су до тада остварили многе успехе. Овај је био последњи у низу, највећи и што бисмо рекли, круна успеха. Таман на крају осмог разреда. И тако су чобани добили круну. 🙂

И хероина, пандан царевој кћерки из бајке, морала је да заслужи круну. У модерно време, круна, макар она права, не стиче се рођењем. 🙂

Изабрана је за ђака генерације, између осталог и због освојеног другог места на републичком такмичењу из биологије, а њен интервју је објавио школски часопис „Аска“.

Ова прича има срећан крај, али не баш лагодан као у бајкама. У бајкама, хероји и хероине су живели срећно до свога века. Својим ученицима желим много среће и успеха као што су имали и до сада, али иза сваког успеха се „крије“ много труда, рада, учења, покушаја и неуспеха, опет учења, залагања, утрошеног времена, посвећености, упорности и опет учења и других разних мука.

Међутим, вреди. 🙂

Сваки наставник зна да је успех његових ђака и његов сопствени. Ово су тек неки од примера веома добре 2012. Рад овог наставника је препознат и следеће године ће се он опробати у неким новим изазовима, овога пута не као наставник. Ипак, и даље ће подстицати хероје и хероине да буду оно за шта имају капацитета, а неће запоставити ни божанствену биологију. 🙂

И за крај, као у старињским књигама, вињета: