Биолошка физика


Морам нешто да вам признам. Физика ми никад није била јача страна. Чудно за природњака, али истинито; у основној школи сам рецимо, био солидан. Већ у средњој, појма нисам имао и једва сам се некако провлачио. Сећам се и да сам био веома срећан када сам сазнао да је трећа година била последња што се тиче учења овог предмета. И напокон, на факултету, прошао сам муке Танталове да положим тај предмет који ме је „сачекао“ већ на првој години и био сам веома срећан што га више никад нећу учити. Бар сам тада тако мислио, док нисам схватио да на другој години имам физичку хемију. И то сам некако прошао, можда малко више на срећу него на знање и поново мислио да сам сада заиста, напокон и неопозиво завршио са тим предметом једном за свагда, док на трећој години нисам добио предмет који се звао физиологија животиња, али се и те како „ослањао“ на физику. Права једна биофизика. И тако…

Наравно, сада ће моји ђаци да кажу, „па јесте, а видите какви сте били, а нас мале терате све да знамо и“ трнт-мрнт и све друге жалопојке које ђаци обавезно кажу у таквим ситуацијама и ако је икако могуће сви у глас и у хору. Е, па, наравно да тражим да знате све, јер сте ви ваљда бољи од мене! Па да не очекујем да ће моји ђаци бити бољи од мене, читав овај посао наставника и уопште, читав овај свет нема смисла. Ми ваљда идемо ка томе да напредујемо!

Уосталом, временом сам открио да добар биолог мора да буде и добар физичар (и добар географ и историчар и наратор и уметник и глумац и све што треба, јер широко образовање помаже у сваком послу). Иако нашим ђацима биологија и физика имају везу утолико што су им кабинети близу (у мом случају чак ни то) или се евентуално часови тих предмета одвијају један за другим, показаћу вам да је веза веома важна и то на примеру Архимедовог закона.

Физичари обожавају да лекцију почну од дефиниције. И шта каже дефиниција? Архимедов закон гласи да на свако тело потопљено у течност делује сила потиска која је једнака тежини телом истиснуте течности. Другим речима, тело потопљено у течност бива лакше за колико износи тежина истиснуте течности. Ово иначе важи и за гасове, али је откривено најпре код течности. И то богами, још у време старе Грчке. Прича каже да је закон открио и описао антички математичар и физичар Архимед. Тадашњи краљ Хијерон изгледа да је много волео круне и то баш од злата, али је сумњао да су његови (крадљиви) златари део злата заменили сребром. Сребро је одувек било јевтиније од злата, а и што је такође важно и специфично лакше (то значи да је иста гомила злата тежа од исте гомиле сребра, рецимо :)). Зато је унајмио паметног Архимеда да му то провери. Овај је дуго размишљао, али без резултата, све док случајно није приметио да када уђе у пуну каду, истисне одређену количину воде и осети умањење тежине. Схватио је да су те две ствари повезане и сав одушевљен го истрчао на улицу вичући „ЕУРЕКА! ЕУРЕКА!“ То у то време изгледа да није било толико скандалозно (стари Грци се иначе баш нису закопчавали до грла), а његове речи су постале уобичајене као радостан усклик када пронађемо неко решење.

И ето прва повезаност са биологијом; хигијенске навике нас чине паметнијим! 😀

Друга веза са биологијом је та што захваљујући сили потиска, највеће организме ћемо пронаћи управо у води. Ако сте мислили да су тирано, ало, стего, бронто или какав-ли-већ-год-диносаурус били највеће животиње на свету, љуто сте се преварили. Диносауруси су били копнени, чак и када би повремено гацали по води и ловили шта се већ у води да уловити, а копнени организми ни близу нису велики као водени. Највеће живо биће икад, наш је савременик – плави кит, јер са својих 33 метра дужине, тежи више од 150 тона! Дакле, имамо ту част да живимо у комшилуку овог џина, али докле ћемо, зависи искључиво од наше одговорности. Четрдесет година прошлог века људи су их ловили скоро до истребљења. Године 2002. процењено је да је било од 5000 до 12000 плавих китова у свету. Пре почетка ловљења, највећа популација ових китова од 239000 јединки је живела око Антарктика, али данас живи много мања, од тек 2000 у североисточном Пацифику, Антарктичком и Индијском океану. Постоје још две групе у северном Атлантику и још најмање две на Јужној Хемисфери.

Да се упоредимо. 🙂

Користећи знања о фосилним и рецентним врстама, научници су израчунали да је сисарима у процесу еволуције потребно око 24 милиона генерација да би од величине миша постигли величину слона. Минимум је потребно 1,6 милиона генерација да би се стоструко увећали, а пет милиона да би се увећали хиљаду пута. Китови су „расли“ брже него њихов копнени комшилук (мада је и њима било потребно много времена), баш захваљујући води и наравно закону који је открио Архимед.

Обично физичари на крају сваке лекције изведу оглед и/или дају примере из свакодневног живота где се неки њихов закон примењује. Поводећи се примером колега, урадићу исто. Ипак, пошто је ово биологија, експеримент који ћете видети не изводи човек, већ једна птица. 🙂 Она додуше, не зна за Архимеда, закон, формуле и графике, али зна како да дође до укусног залогаја који плута по површини воде у веома уском суду. Погледајте. 🙂

Advertisements

19 thoughts on “Биолошка физика

  1. jelena100janovic каже:

    Citiram ćeru: „Koji kralj od vrane!“

  2. metodicar каже:

    Ја сам био фасциниран како је паметна. Хм, не бих се баш такмичио са њом у познавању физичких закона; никад се не зна шта још све она уме. 😀

  3. otkacena каже:

    mrzim da učim fiziku, ali eksperimente iz fizike volim. 🙂

  4. metodicar каже:

    Па, верујем да све зависи од тога како и шта се учи, а експерименти су увек занимљиви. 🙂

  5. Marina каже:

    nema veze sa fizikom (ili mozda ipak ima), ali ima veze sa sa pametnim vranama: http://youtu.be/4H-vwEnIvIU
    pa neka posle samo neko pomene pticji mozak kao primer za glupost! 🙂

  6. Ljilja каже:

    Zahtevam seminar od naučnika koji uče vrane!

  7. И чланак, и прилог су одлични, само наслов може да буде и језичка биологија, јер је крај као из басне о лисици и роди, зар не? 🙂

  8. metodicar каже:

    Слажем се. И историјска биологија јер је ту и прича о Архимедовом открићу, мада и тај део је можда више „језичкији“, јер прича, ако већ није измишљена, онда је сигурно „романсирана“. 😀

    Хвала на комплимету. 🙂

  9. kaliop каже:

    Браво, колега! Изузетно ми је драго да постоје овакви наставници ,од којих можемо да научимо много и ми одрасли, а не само ваши ученици. Велики поздрав!

  10. metodicar каже:

    Хвала, то је лепо прочитати од колеге који пише сјајне текстове.

  11. Plava Planeta каже:

    meni je ipak vrh (sto bi rekli klinci) da nas higijenske navike cine pametnijim 🙂
    ionako se prica da se najbolje ideje radjaju u kupatilu 😉

    kao i uvek, uzivanje je citati Vas! 😀

  12. Jelena каже:

    Poštovani kolega, pozamila sam vaš tekst „Biološka fizika“, bolje reći postavila sam link ka vašem blogu na FB stranicu osnovnoškolske sekcije „Mladi fizičar i astronom“.Nadam se da je to u redu, ukoliko nije , skloniću, no mislim da vaš blog treba podeliti sa decom i da je veoma zanimljiv. Inspirisali ste me da nastavim i sa blogom sekcije jer sam tomalo zapostavila misleći da je FB za decu prijemčiviji.

    • metodicar каже:

      Таман посла да мислим да то није у реду, па све ово радимо најпре због ђака. Могу само да Вам се захвалим на овим дивним речима, а баш ми је драго да сте линковали ка овом тексту. Верујем да ће ђаци бити бољи од мене, пошто је физика дивна и применљива наука.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s