Нове врсте у учионици


Осмислио сам један час, који има форму контролног задатка, али таквог да могу слободно ђаке да оставим саме у учионици и да будем сигуран да неће преписивати. 🙂 Ма како да не, рекли бисте ви, али жива је истина. Сваки ђак има другачији задатак. И када би преписивао од неког поред себе, лоше би преписао. 🙂

Час пре тога петацима дајем задатак да на посебном папиру нацртају своју врсту биљке. При томе, користе знања о биљним органима које су стекли на часовима. Њихова биљка уопште не мора да буде једна од постојећих врста, али треба да буде биљка; да има корен, стабло, лист и цвет, те да сви ти делови буду реални, односно да их је појединачно могуће наћи у биљном свету (ако не већ на истој биљци). Када донесу цртеже на дан контролног (на дан де :)), све те радове измиксујем, односно поделим неким другим ђацима (обично тада узбуђење нарасте, па су усхићени тиме ко је чију биљку добио :)) и кажем им да су сада они научници који су открили нову врсту биљке. Њихов задатак је да опишу биљку коју су открили примењујући знања са часова.

И како су се снашли? Ево пар примера. 🙂

Тијана Стокић, ученица V5 ОШ „Иво Андрић“ је описивала биљку коју је нацртала Јована Цветковић, њена другарица из истог одељења.

Корен је описала као танак, (много) мали и тамнобраон боје. Међутим, по њеном мишљењу је овај корен по типу осовински, са чим се не бих сложио. Ипак, стабло је тачно окарактерисала као зељасто и усправно, а додала још и мекано, претпостављам зато што је танко, јер биљку на слици или фотографији не можемо да опипамо. Такође је јако лепо описала и листове; да су непотпуни, јер немају лисну дршку, а њихов облик ју је подсетио на капљицу. За нерватуру је навела да је паралелна, што је тачно, а цвет је описала као „прелеп, плаве боје са розе тачкицама и по три крунична листића“. Није могла да се одлучи шта би могло да опрашује ову биљку. Пчелица додуше лети изнад цвета, али ми не можемо да знамо да ли је она само у пролазу. Биће да нека животиња свакако опрашује ово цвеће јер је и сама Тијана приметила да је цвет „прелеп“, а он је такав највероватније не да би украсио околину, већ да би привукао опрашиваче. Цветови које опрашује ветар су, пак, углавном ситни, неугледни, без неке посебне боје и мириса, јер немају потребу да се труде; ветар свеједно дува. 🙂

Млади научник Александар Јовановић, ученик V3, описивао је биљку коју је нацртала уметница Ива Поткоњак из истог одељења.

На слици се, нажалост, не види добро, али је корен репаст, што је Александар добро уочио. Приметио је он и да је стабло зељасто, али и преображено, односно да има бодље ради заштите. Такође је лист окарактерисао као сложен, навео да од делова има лисну дршу и лиске, само је за нерватуру написао да је мрежаста. И ја бих очекивао да такав лист има баш такву нерватуру, али је ова приказана на слици ипак лучна. За разлику од Тијане, Александар је био веома прецизан што се опрашивача тиче и написао животиње, мада није објаснио и зашто тако мисли. Александров рад је иначе веома, веома сажет. Он воли да буде конкретан и без сувише приче. 🙂

Из истог одељења, Бојан Ранковић је описивао биљку своје другарице Уне Каблар.

Бојан је показао да има сасвим завидну моћ уочавања. Рецимо, корен је описао као „голо, разгранато стабло“ и при томе је добро проценио да би овакав корен могао бити осовински. Такође, приметио је и да је на стаблу изданак (доле лево), као и трње. Није хтео да се изјашњава што се нерватуре листа тиче, али је написао да се на стаблу могу видети два различита типа листа; један непарно пераст и један прост. Промакао му је онај постављен са десне стране изданка, који је прост и непотпун. Но, што се тиче описивања лишћа, признајем да му је Уна задала мало тежи задатак. 🙂 Појава различитих облика листова на истој биљци се назива хетерофилијом, што петаци не морају да знају. Што се цвета тиче, Бојан је лепо уочио све делове, да је цвет двополан и да привлачи инсекте. Међутим, био је више него сажет у опису: „шарен је“. 🙂

Изгледа да је Јелена Матић, ученица V1, задала тежак задатак својој другарици из одељења Јовани Додиковић. Међутим, Јована се снашла солидно.

Корен је по њеном мишљењу, осовински, а што се стабла тиче, оно је по типу „увијено“. 🙂 Па шта написати када се види овакво, заиста несвакидашње, стабло? Ипак, Јована је добро приметила да је зелено (зељасто) и да по себи има бодље, односно да је преображено. Јована ми није научила разлику између простог и сложеног листа, али се веома добро снашла, што такође треба ценити. Наиме, по њеном мишљењу ситни листови су свакако потпуни јер имају лиску, дршку и основу, али се они налазе на – изданцима. 🙂 Заправо, овде се очигледно ради о сложеном лишћу и то парно и непарно перастом, где више лиски дели исту лисну дршку (ипак не изданак). За похвалу је и што је Јована приметила да је лисна нерватура паралелна. И то је тачно код горњих листова, али доњи имају, богами, мрежасту.

Из истог одељења, Тамара Сандић је имала задатак да опише биљку Невене Танкосић.

Научница Тамара је давала карактеристике са којима се углавном слажем; корен је жиличаст, стабло зељасто и усправно, без преображаја (ту ступа на сцену оно моје „углавном“ – видљиво је трње по стаблу), листови се међусобно разликују, али су оба проста, при чему један има мрежасту, а други „обичну“ нерватуру. Претпостављам да је по њеном мишљењу за овакав облик листа логично да нерватура буде лучна, али то не могу да знам док је не питам. Углавном, мораћемо да радимо на прецизности. 🙂 Што се цвета тиче, навела је све делове који се могу видети, као и то да је двополан, али је написала и да привлачи животиње због мириса. 🙂 Добро је у описе укључити све што се чулима може осетити, али цвет нацртан на  папиру, ипак, не мирише. 🙂

Јован Перић, ученик V6, у поверењу ми је рекао да је на интернету тражио најнеобичнију биљку како би добио инспирацију за цртање. Ипак, његовом другу из одељења,  Срђану Илићу, то није представљало велики проблем.

Најпре, Срђан је закључио да је корен жиличаст и по његовом мишљењу није довољно развијен (верујем зато што му се учинио мањим него што би требало за ту величину биљке), па је закључио да је биљка млада. Такође је оценио да је ово стабло за зељсти тип коме припада, прилично дебело. Уочио је и да је стабло преображено, јер има трње, али и да постоји подземно стабло – кртола. Листове је описао као велике, српасте и тамније од стабла. Није се изјашњавао да ли је лист прост, сложен, потпун или не, али је нерватуру окарактерисао као лучну, са тим да је „мање видљива на другом листу“. Цвет је описао као „веома чудно, разнобојан цвет“ и да привлачи инсекте због „опојног мириса“ (хм) и боје (са чиме бих могао да се сложим).

Како би олакшала задатак свом другу Браниславу Соколовићу из одељења V4, Тамара Сретеновић је представила биљку из више углова.

Бранислав припада оној групи научника који воле да у што мање речи изложе чињенично стање; корен је репаст, стабло танко и зељасто, лист је потпун, а цвет леп и шарен. 🙂 Правилно је закључио да је овај цвет мушки, јер има само прашнике, као и да је биљка изгледа дводома, односно да постоје одвојени домови (стабла) за женске и мушке цветове. Јер, чим се на овој биљци налази само мушки цвет, морала би да постоји и биљка исте врсте која садржи и женске цветове.

Као што сте имали прилике да видите, петаци су се сјајно снашли у улогама научника и веома добро урадили задатак који је за њихов узраст прилично захтеван. Уосталом, да то није тако лако, можете видети и ако се сами опробате у овоме, а на примеру једног божанственог цртежа Јелене Живковић, ученице V6.  Ја само могу да додам да сам поносан наставник и да очекујем да ће неки од мојих ђака постати и прави научници, а већ сам се уверио да су неки од мојих старијих ђака на добром путу ка томе.

Advertisements

14 thoughts on “Нове врсте у учионици

  1. enigma2004 каже:

    Sjajno odradjeno,sve pohvale za ucenike i nastavnika!

  2. Одличан час! Деца задовољна, циљеви остварени, а све одличан пример наставника који воли свој предмет и уме да пренесе знање и без новооткривених исхода, јер се они код мајстора заната подразумевају. Сјајно!

  3. metodicar каже:

    Хвала, Мајо, ово су заиста дивне речи.

  4. Violeta Mitić каже:

    Kreativna i veoma interesantna ideja! 🙂 Sve pohvale!

  5. uciteljicaljilja каже:

    Браво, доказ да се креативност може развијати и на часу биологије! Покушаћу нешто слично!!!
    Срдачан поздрав

  6. Slobodanka Poštić каже:

    Kolega, tek sam počela da čitam vaše radove i oduševljena sam!! Korelacija između predmeta, života i nekih budućih zanimanja učenika je fenomenalna! Svaka čast! Napisaću komentar i kad pregledam sve što ste pisali! 😀

  7. Vrlo ma[tovito i zanimljivo 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s