Земљо, мајко


Један од стандарда знања на крају основношколског образовања, а што се нас биолога тиче, јесте да ђак уме да разликује живо од неживог. Овај захтев није претерано ни лак ни тежак. Зашто није лак? Па, из више разлога. Најпре, нежива и жива природа је сачињена из истих састојака. Сви елементи који стварају једињења која сачињавају неживу, појављују се у једињењима која сачињавају и живу природу. (Отуда оно кружење кисеоника, угљеника, азота и којечега.) Неки, песнички расположени, рекли би да смо настали из звезда. Наиме, звезде су се (ваљда) вазда расипале и просипале свој материјал, те је од тога настајало свашта нешто; метеори, комете, планете, па тако и мора и океани, планине, долине, па тако и живи свет. Ми можда нисмо деца цвећа, али изгледа да јесмо деца звезда. 🙂

Онда, жива природа има неке одлике које се јављају и у неживој природи. На пример, све живо се креће (без обзира што неки тврде другачије, крећу се вала и биљке). Међутим, крећу се и ваздух, чигра и аутомобил. Они ипак нису живи. Аутомобил нам ствара још неке потешкоће за разликовање живог од неживог; сагоревањем горива уз помоћ кисеоника, добија енергију за рад. Овај процес потпуно одговара ћелијском дисању, „резервисаном“ само за живи свет.

Напокон, проблем нам праве вируси који су предмет спора чак и озбиљних научника. Чуо сам да их називају генотоксинима (што би у преводу значило „отровни гени“, а што им даје „статус“ бочице коју не треба узимати са полице неке лабораторије), док други, задивљени њиховом способношћу да терају ћелије домаћине да стварају нове вирусе, дефинитивно их сматрају равноправним саучесником живог света. 🙂

Међутим, зашто није тако тешко разликовати оно што је живо од оног што није? Па зато што и тај аутомобил и та чигра и ветар не врше баш све процесе које врше жива бића. Да, крећу се, али аутомобил рецимо не расте, чигра не излучује, а ветар се не храни. Да би нешто било живо, мора да врши све (и још једном, све) животне процесе и још као „бонус“ да се састоји из ћелија. Ништа што није живо не задовољава те услове.

И жива и нежива природа су лепе (лепота није критеријум :)), а такође, обе су нам и потребне. Чак толико, да је најновија вест да је влада Боливије „зажмурила“ на то шта је живо, а шта неживо, па чак и на то шта је људско биће, а шта не и донела један закон јединствен у свету. 🙂

Председник ове државе је Ево Моралес од 2005. и он је први председник који потиче из аутохтоног народа. То значи да је он пореклом баш из те државе, није досељеник. Исти термин се користи и за биолошке врсте. У наслеђу његовог народа је и да живи свет око себе посматрају као породицу. Последица тога је да су земљи дата иста права као и људима!

Шта то значи? То значи да сада, по боливијском закону, земља има право на живот и постојање (иако дефинитивно није део живе природе), право на витални циклус без људског утицаја, чистоћу ваздуха и воде, право на ћелије и да се оне не мењају генетским инжењерингом, те право на то да се не уништава технологијом. Добила је земља још нека права, али ова су најважнија.

Да ли је ово лудост Боливијаца? Никако. Иако изгледа луцкасто, закон је веома паметан и потребан. Земља је само законски добила права која би иначе требало да има, без обзира што, као што написах, није живо биће. Ипак, жива бића и те како зависе од земље. Ми зависимо од земље. Боливија се одлучила на то да јој да права, али ако смо довољни виспрени, ми ћемо јој, свако од нас, дати та права и без закона. 🙂

Задатак за ђаке, којима ће ова земља остати и који ће сутра доћи у ситуацију да на различите начине одлучују о њеној, па тако и о сопственој судбини: саставите листу од рецимо, десет права за која верујете да би ваш крај (у коме проводите највише времена) требало да има. Након тога, придржавајте се тих права. Можете с времена на време да чекирате листу (уписујете плусеве и минусе) како бисте видели да ли успевате та права и да остварите. Уосталом, ако мало размислите, права која дате вашој животној средини, уједно су и ваша сопствена (ко разуме, схватиће). 🙂

Advertisements

6 thoughts on “Земљо, мајко

  1. Силвана каже:

    Прави коментар на крају 🙂
    Жива бића зависе од земље. Подстакао си ме на размишљање 😦 Колико ли људи у градовима уопште мисли о томе?!

    Текст је прави!

  2. metodicar каже:

    Хвала. Па, ето, мој посао је и да мотивишем „мале људе“ да размишљају о томе. 🙂

  3. Ех, кад бисмо ми били ко Боливија, сад се не би овде водиле дебате о загађењу од екстракције шкриљца…
    Диван текст, а илустрације још боље уклопљене. Супер!!!! 🙂

  4. metodicar каже:

    Хвала. Када бисмо били као Боливија, имали бисмо и бољу климу. 😀 Шалим се наравно и слажем се. Хвала још једном. 🙂

  5. Силвана каже:

    Не бих баш да будемо као Боливија :), али бих волела да овај текст прочита што више “малих“ људи и да се понаша у складу са њим.

  6. metodicar каже:

    И ја се томе надам. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s