Топ тен


Организација WWF, једна од најпознатијих која се бави заштитом природе, дала је листу десет најугроженијих врста животињског царства за 2010. и њу можете видети овде:

WWF: Топ 10 врста за 2010.

Наравно, једна од њих је и панда, који је иначе заштитни и препознатљиви знак ове организације. Нисам пронашао да постоји слична листа за ову годину (која већ пролази), али претпостављам да ће је бити. У међувремену, прилажем листу коју је направио Александар Томашевић, ученик V4 ОШ „Иво Андрић“, са аутентичним илустрацијама.

Када се праве листе неких врста, увек су то оне које имају префикс „нај“, па се тако обично дају највећи, најмањи, најтежи, најотровнији организми наше планете. И како смо видели, најугроженији. Па, ево још једне листе, али су овога пута у питању најбодљикавији.

Да почнемо од 10. места и од једине биљке у овом списку.

Ову афричку врсту акације прекрива џиновско трње по читавом стаблу. Уколико то ипак не „упали“, она у помоћ „зове“ мраве. Врсте мрава које позива, патролирају и „одржавају чистоћу“ биљке по читав дан око младих листова. Мрави реагују на присуство биљоједа и нападају са великом брзином, бројем и агресивношћу, без обзира на величину животиње. Заузврат, мрави и њихове ларве су заштићене трњем акације, а поред осталог имају и сигуран извор хране – биљни сок, као и гусенице које се понекад нађу на дрвету. Делови преостале хране коју мрави не поједу заједно са њиховим изметом је ђубриво за акацију. Међутим, за време опрашивања, биљка испушта мирисе који привлаче опрашиваче, а уједно и упозоравају мраве да се једно време „држе подаље“, да не би нападали те инсекте који су акацији потребни.

На 9. месту је овај сродник скакавца и зрикавца.

На 8. месту је ларва једне врсте лептира, гусеница.

Проблем код ове врсте је и у томе што су јој бодље отровне. На људе делује тако што изазива боцкање, свраб, а може довести и до тога да буде потребна озбиљна медицинска помоћ. Овде имате слику лептира у кога ће се претворити, као и нешто о самој врсти, али додуше на енглеском језику.

На 7. месту је ова врста паука коме бодље излазе из трбушног дела, који иначе може бити разних боја.

Европски јеж, који се савије у клупко са свих страна заштићено бодљама, на 6. је месту.

Још један јеж, али аустралијска врста, на 5. је месту.

Ова врста насељава Аустралију и кљунар је, што значи да са претходном није превише сродна. Обожава да једе мраве, па се и назива мравињим јежом. Сакупља их својим лепљивим језиком, по коме чак има и бодље ради лакшег улова. Бодље на телу, наравно, имају сасвим другачију улогу; штите је од грабљивица.

На 4. месту, надимајућа риба, која има два начина за одбрану од грабљивица.

Осим што има бодље по читавом телу, када осети опасност, она ће се и надути, чиме ће постати превелики залогај за могућег грабљивца. Одличан је пливач, осим, погађате, када се надује. Насељава коралне спрудове.

Бронзана медаља иде риби лаву.

Добила је назив по томе што њена пераја изгледају попут гриве лава. Занимљиво је да је на једном божанственом блогу „Откачена планета“ ова риба такође „заузела“ треће место, али по лепоти. Опасна лепотица, с обзиром да су њена бодљикава пераја отровна. Код људи ће изазвати мучнину и онемогућаваће нормално досање, али је ретко фатална са смртним исходом. Ова риба је још на једној топ листи; једна је од највећих отровних врста риба.

Сребрна медаља за сребрнкастог морског јежа. Да ли сте знали да неке врсте могу да доживе 200 година?

И златна медаља иде... бодљикавом гуштеру!

Осим што има бодље, овај ђаволак зна још један трик; на свом задњем делу врата има нешто што изгледа као глава. Када предатор зграби ту лажну главу, он са својом правом главом утекне тако што се закопа у песак.

Видели сте списак, надам се да вам се допао и инспирисао да направите сопствени списак животиња или већ којих год желите живих бића. Можете да изаберете неки нај-критеријум (најопасније, најшареније, најбрже, најспорије…) или да их напросто поређате по омиљености. О свакој врсти можете да пронађете и неке занимљивости из књига или са интернета.

Advertisements

2 thoughts on “Топ тен

  1. agroekonomija каже:

    Interesantan izbor bodljikavaca.

  2. metodicar каже:

    Драго ми је да вам се допада, али ипак није мој избор. Можда бих ја поставио и неке друге животиње. Ипак, био ми је занимљив.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s