Контролни


Недавно сам ђацима осмог разреда „приредио“ контролни задатак. Највише волим да им дајем тестове и познат сам по њима. Што се тиче тога колико су тешки, мишљења су подељена. Моји ђаци мисле да јесу, а ја мислим да нису. 😀  Но, хајде да не будем увек зли наставник, а и познајући пословичну лењост осмака, дао сам једноставни контролни – издиктирао питања на која је требало да дају одговоре. Задаци отвореног типа у методичкој пракси нису популарни највише због оцењивања. Могућих одговора може да буде толико различитих да то знатно компликује процену остварености. Па ипак, овакви задаци имају и својих предности – пружају слободу изражавања, јер могу да одговоре на питање својим речима, а уз то вежбају писање, које није значајно само за потребе српског или већ ког матерњег језика. Узео сам у обзир и предности и недостатке оваквог начина испитивања, па га спровео у три одељења осмог разреда ОШ „Иво Андрић“.

Акције су утицаји неживе на живу природу. Примера има безброј, а захтев је био да наведу један једини. И без обзира на сву бројност и разноврсност веома јасних примера, увек се појави ђак који ће да наведе неки не тако очигледан или чак дискутабилан. Рецимо „загађено земљиште не одговара биљкама које ту живе“. То је тачно, али земљиште је загађено најпре зато што га је загадио човек (то би већ био утицај живе на неживу природу или реакција) и тако човек негативно утиче на биљке (што би већ био утицај живога на живо, односно коакција). Дакле, овај пример директно или индиректно може да се односи и на акцију и на коакцију и на реакцију.  Међутим, и такав пример је добар пример у односу на: „киша раствара кречњак“. Без обзира на то што би на ово колегиница која предаје хемију имала што-шта да каже, уз сву добру вољу у овом примеру уопште не видим живо биће. Слично и у следећем тексту: „Акција је утицај неживе на живу природу. То је на пример када пада киша и утиче на рељеф. Рељеф се мења и претвара у блато.“ Једина утеха ми је, што ће осим мене, наставника биологије, на овај текст „закукати“ и наставница географије. 🙂 Међу мојим ђацима можете да препознате и будуће текстописце модерног фолк музичког жанра, па је тако одговор био и „ветар дува, а дрво се криви“. 😀

И криви се, заиста. Дрво које живи у условима сталних ветрова може да добије овакву, тзв. форму заставе своје крошње.

Примери за реакције нису ништа мање занимљиви. Сећате се, то су утицаји живе на неживу природу. Један од примера је био „човек чита књигу“. Па, размислите мало о овом утицају. 🙂 Сличан, али малко бољи пример је и „човек уништава тако што ломи прозоре“. И један пример за коакције (утицаје живог на живо): „човек мази мачку“. 🙂

Или можда мачка мази делфина? 🙂 Ипак, не, то није баш добар пример коакције.

Можда би боље звучало да човек гаји домаће животиње, па тако и мачке. 🙂

Осмаци нису претерано прецизни. (Руку на срце, нисмо то ни ми, наставници, али је то ствар морања – како бисмо објаснили неке појаве, процесе или шта ли већ, морамо да изоставимо делове градива који су сувише тешки и/или сувише детаљни и мање битни.) Очекује се да ће се на контролном задатку осмаци ипак мало више трудити, ако ни због чега другог, а оно због оцене, али лењост побеђује чак и тада. Па на пример, на питање шта је густина популације, одговор је био (нажалост, много више од једног) „број јединки по метру кубном или квадратном“. Ми знамо да те јединке морају бити исте врсте, иначе то више није популација, већ биоценоза. Па онда, дефиниција детритоједа – то су „животиње које се хране отпатцима“. Ако занемарим слово т испред ц у речи „отпаци“, чиме ће се бавити колеге које предају српски језик, најпре морам да приметим да детритоједи нису само животиње (могу да се нађу и у другим царствима), а када помислимо на отпатке, обично подразумевамо смеће које бацамо. Детритоједима је посластица пре свега оно што отпада са биљака и животиња и других живих бића, попут лишћа, рецимо. Климакс биоценозе, о чему сам већ писао на овом блогу, један ђак је окарактерисао као „завршну фазу екосистема“. Веома верујем да за некога ко не зна шта је сукцесија, ова реченица не значи много. Такође, верујем да за исте те људе који не знају шта је сукцесија ни следећа дефиниција те сукцесије не значи много: „промена у биоценози“ (башка што није свака промена у биоценози истовремено и сукцесија). Врхунац је ипак одговор на питање шта су саване; реченица је гласила – „налазе се јужније“ и тачка. 🙂 Јужније у односу на шта?

У односу на јужни пол, саване су врло северније. 🙂

Кад смо већ код савана, да вам представим још неке оригиналне одговоре за тај и друге екосистеме: „саване су високе траве“ (нису, високе траве су високе траве, а саване су екосистеми), „саване су насељене жирафама“ (свакако, али не само жирафама), „у саванама преовладавају месоједи“ (не, никако, јер да преовладавају, појели би све биљоједе и друге месоједе и потпуно пореметили еколошку равнотежу), „тајге су шуме којих има само на северу“ (моји ђаци имају врло јасну представу у својим главама шта је север и југ, али нажалост, ту представу не деле и други људи :)), „а тајге су јужније од екватора“ (ово више није ни непрецизно, већ није ни тачно)…

Лепе да, али не и једине.

Један од захтева је био да направе ланац исхране. Веома често су грешили у смеру стрелица. Стрелице увек иду од онога ко ће бити поједен ка ономе ко једе, јер оне представљају ток хране (или супстанце, како хоћете). Ипак, ако „зажмуримо“ на то, општи утисак је да су пробали да одговоре на захтев – природно (то значи да су трошили што је могуће мање енергије и свели ланац на што је могуће мањи број чланова). Ипак, искрсли су и неки занимљиви ланци. Један од дужих, али без правог почетка (где мора да постоји произвођач) је: паразит→миш→змија→јазавац→лисица→вук→крава→човек.

Крава да поједе вука? Да, али само у оваквим ситуацијама. 🙂

Погрешно интерпретиране формулације? Осмацима то уопште није проблем. 🙂 Тако је на пример, ученица написала да бројност популације може бити апсолутна и релативна, што је тачно. Међутим, њено објашњење за први појам је да тада постоји тачан број јединки у популацији, а за други да тада постоји само приближан број јединки у популацији. 🙂 Апсолутна и релативна бројност су величине које ми користимо у истраживањима; када знамо тачан или само приближан број. Међутим, то што ми некада знамо само приближан број, то је наш проблем; јединки у популацији има тачно онолико колико их има, не може их бити приближно. 🙂

Некада их је тешко пребројати, па је зато практичније знати приближан број.

И напокон, да су моји ђаци рођене дипломате, посебно када треба да избегну да одговоре на питање на које не знају одговор, доказују и следеће тврдње: „доминантне врсте су врсте које доминирају на одређеним просторима“ (ако нисте знали :)), „прелазне фазе у сукцесији екосистема су када неко животно станиште насељава више живих бића“ (свако животно станиште и у сваком тренутку насељава више живих бића, наравно),  „детритоједи су потрошачи у ланцу исхране“ (јесу, али какви?)… Наравно ту је и оно вечито скретање са теме, па на питање шта је климакс екосистема, одговор је дефиниција екосистема. 🙂 Такође, постоји мишљење да је напад најбоља одбрана, па ево једног оригиналног одговора на питање шта је еколошка ниша. Цитирам: „То и ја вас питам! Нисте предавали то!“ Наравно да сам предавао и веома се потрудио да им то објасним, али врло верујем да има и таквих ђака који су се заиста са овим појмом сусрели тек на контролном. Напросто им је до тада промакао. 🙂

Доминирају, доминирају, али да ли су доминантна врста? 🙂

Нисам вам навео и одговоре који су верујем производ хаотичног преписивања или присећања нечега што није научено. Један од њих је да су „хетеротрофи мртви организми који разграђују друге животиње“. Таквих одговора има још и заједничко им је да немају баш много смисла, чак ни ономе ко није стручан за биологију. Ипак, и поред таквих и свих претходних одговора, морам да вам кажем да су моји осмаци веома паметна деца и често изненађују бритким одговорима које дају током часова. Умеју они да размишљају и те како и свашта они знају, али не воле баш да уче и уопште, да се труде. 🙂 Резултат тога је:

Дакле, има свакаквих оцена, некако понајмање петица и не верујем да ће се осмаци радовати. Међутим, до краја године имамо још цело полугодиште, па се некако надам да ће се и њихове (не)радне навике променити. Тим пре што ћу следећи пут ипак дати прави тест. 🙂

Advertisements

6 thoughts on “Контролни

  1. Ово је доказ да и нставници имају душу и смисао за хумор, мада се ти осмаци не би сложили са мном:)

  2. metodicar каже:

    Верујте да би. Иначе се на часовима стално шалимо, тако да им и лошије оцене мање тешко падну. Уосталом и они су свесни да не раде довољно.

  3. agroekonomija каже:

    Dobro je da su svesni koliko znaju, odnosno ne znaju.

  4. metodicar каже:

    Па и то је свакако неко сазнање. Добро је да човек зна да не зна, јер у супротном зло и наопако. 🙂

  5. skolabio каже:

    Има више разлога што сам престала, одавно да дајем контролне вежбе са отвореним одговорима:
    1. помало сам лења да тумачим шта је ученик мислио, а шта је написао као одговор;
    2. давно сам изгубила битку са ученицима око поштовања правописа приликом писања одговора. Често се прегледање контролних задатака сводило на исправљање правописних грешака, давања смисла решеницама и сл.
    3. нисам овако добар и духовит писац блога.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s