Година шума


Ето, и децембар је увелико отпочео, крај године се ближи. Ова година је иначе била посвећена шумама. У школи „Иво Андрић“ смо ову годину баш обележили у „шумском духу“ и чак (да се похвалим) освојили прву награду са филмом о Миљаковачкој шуми на Green Screen Fest-у (Фестивалу еколошког филма). Међутим, на овом божанственом блогу, ниједан чланак до сада нисам посветио баш шумама. Ред је да то и учиним.

Нудим вам десет питања, лаких или тешких, то ћете пресудити сами. Ова питања можда не проверавају толико колико знате о шумским екосистемима, него више да ли сте размишљали када сте их учили. Прочитајте свако питање, размислите и одговорите. Уколико одговорите на макар девет, одлични сте. 🙂 Уколико одговорите на осам или седам – врло добри, на шест или пет – добри, а на четири или три, па рецимо да би то било задовољавајуће. Није лоше ни ако сте одговорили на макар једно, али нула баш није добар резултат. Уколико сте одговорили на свих десет, могу само да кажем браво. 🙂 Одговоре имате на крају те(к)ста, али их погледајте онда када одговорите; да бисте потврдили да сте одговорили тачно. 🙂

Спремни?

1. Зашто у шуми постоји спратовност, односно зашто жбуње и ниско биље трпе да вечито живе у сенци дрвета и имају мање сунца, када могу комотно да се „башкаре“ на некој ливади?

2. Зашто је стеља (слој опалог лишћа) често дебља у четинарској него у лишћарској шуми, када у лишћарској лишће опада чешће (сваке јесени) и при томе је веће?

3. Зашто су четинарске шуме на високој планини добре за шетњу када патимо од малокрвности (анемије), када је ваздух на већој надморској висини разређенији и има мање кисеоника?

4. Зашто поједино жбуње цвета пре листања?

5. Зашто маховина живи на северној страни дрвета, када је тамо мање сунчеве светлости током дана?

6. Зашто четинарско дрвеће не одбацује своје лишће током зиме?

7. Зашто крошња дрвећа у једној кишној шуми често „држи одстојање“?

8. Зашто је лишће биљака у кишној тропској шуми врло често „исцепкано“ и има рупе по себи?

9. Зашто лијане које се пентрају уз дрвеће најпре имају слабије развијено лишће, а касније им лишће постаје крупније?

10. Зашто биљке пролећнице, попут висибабе, увену када гране лето?

Одговори:  (не гледајте одмах, прво пробајте да одговорите сами :))

1. Сунчева светлост је за биљке из очигледних разлога веома значајан еколошки фактор. Међутим, није и једини. Нижи спратови биља у шуми трпе од својих виших „сународника“ сенку коју ови „бацају“ на њих, али зато уживају и у неким предностима; док у травним екосистемима у току лета врло често влада суша, у шуми је нема. Стеља задржава влагу, а и дрвеће транспирише. Такође, због те исте стеље која ђубри земљиште, оно је и веома плодно. Ваља отрпети неке мане зарад лепих предности.

2. Постоји правилност у смени лишћарских и четинарских шума како се пењемо на све већу надморску висину. Наиме, правило је да ћемо четинаре срести на већим висинама. На већим висинама се и клима мења; све је хладније. На хладноћи, сапрофити слабије  „раде“. Уосталом, полицајци у кримићима лешеве чувају ради обдукције у некој врсти фрижидера; тако ће успорити или чак прекинути процес труљења. Стеља ће у хладнијој клими спорије да трули, па ће је и бити више.

3. Ми знамо да је једна од улога крви да преноси кисеоник свим ћелијама у телу и зато његова количина јесте значајна за нашу крвну слику. Уколико сте мислили да четинарско дрвеће напумпава кисеоник у свеж, планински ваздух, делимично сте у праву. На планинама је ваздух разређен јер су планине удаљеније од средишта наше Земље, па је и гравитација која све (па и ваздух) вуче надоле, слабија. Дрвеће ту не може много да помогне, мада оно свакако ствара кисеоник. Јер, чак ни велико дрвеће не може против гравитације. Када се наша крв „сретне“ са проблемом мањка кисеоника, ради оно што мора – ствара више крвних ћелија како би што више кисеоника могле и да узимају. Зато нам се крвна слика тамо поправља.

4. Верујем да вам је овде свашта пало на памет, као рецимо, да би лишће сметало цвећу да се опраши, па онда чека да цвеће најпре обави своје. Такав одговор има логике, није да није. Међутим, ми знамо да ће цвет једног дана дати плод и семе у случају да се опраши. Постоји и случај да се не опраши. Економично жбуње „чека“ да „види“ колико ће цветова бити опрашено, како би створило довољно „радника“ (односно листова) који ће да врше фотосинтезу и хране те плодове. Није исто да ли плодова има десет или деведесет, јер ће у првом случају бити потребно и мање лишћа. Луксуз би био правити га прекомерно.

5. Баш зато што је мање сунчеве светлости или боље речено, топлоте. Сунчева топлота испарава воду, која је маховини непроценљива; не само зато што је упија целим телом, пошто маховина и тако нема корен, већ и зато што јој помаже у размножавању. Вода је та која преноси полне ћелије и споре маховина.

6. Четинарско дрвеће, како сам већ поменуо, насељава веће надморске висине где је клима хладна. Такође, има га и у тајгама, где су зиме оштре и трају јако дуго, углавном дуже него лета. Када би четинари одбацили лишће у јесен, не би имали времена да га поново направе у пролеће и уопште када су погодни дани. Зима би га већ прекинула у том послу.

7. Крошње дрвећа не воле да се додирују у једној кишној тропској шуми, чак и када су њихови „власници“ сличне висине. На тај начин ће избећи преношење гљивичних обољења.

8. Кишна тропска шума је добила назив по томе што је врло кишовита. 🙂 Обично када ово кажем, моји ђаци преврћу очима (воле да се праве важни и да укажу на то да не треба да им причам тако очигледне ствари :)). Киша је биљакама драгоцена падавина због воде, али пљускови и механички повређују листове. Како би спречили да их нагомилана количина воде изломи, мора негде на листу да буде и испуста.

9. Док расту уз само дрво, лијанама би лишће сметало. Уосталом, пробајте да се успентрате уз нешто без и са разноразним ранчевима, привесцима, ланчићима и свим другим што можете да ставите на себе, па јавите шта је једноставније. 🙂 Када надвисе дрво, лијане постају директно изложене сунчевом зрачењу које сада могу без проблема да користе за фотосинтезу.

10. О овоме сам већ писао, па не бих да се понављам. 🙂 Уместо одговора, помоћи ћу да одговорите на једно друго питање; зашто одбачено стакло у шуми загађује, осим тога што може да исече и повреди? Када је сунчан дан, те када уперите лупу (односно увеличавајуће стакло) ка сувом листу, шта ће се десити након неког времена? Помогао? 🙂

Смислите ви неко питање о шуми, па пишите да заједно пробамо да одговоримо. Потребно је да сте нешто уочили, па вас заинтересовало. Такође и илустрације (фотографије) су добродошле. 🙂

Advertisements

2 thoughts on “Година шума

  1. […] Блог – Божанствена биологија: Година шума (17.12.2011) […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s