Николина сукцесија


Сукцесија екосистема је промена у саставу биоценозе (животне заједнице) на неком станишту. Зашто се уопште екосистеми мењају? Па, ово питање је донекле филозофско, колико и биолошко; врсте се непрекидно мењају (једне друге замењују на станишту, а мењају се и саме) због промена у њиховом станишту, а промене настају услед већ неких физичких, географских, хемијских или којих год разлога, а ови разлози опет настају услед тога што се све мења. Уосталом, колеге физичари кажу да се и сам свемир мења (и не предвиђају нам баш светлу будућност, на срећу, веома далеку), а имамо и доказе да се цела наша планета комплетно мењала неколико пута у прошлости – како неће један екосистем? 🙂

Инспирисан овим променама, Никола Марковић, ученик VIII1 ОШ „Иво Андрић“, направио је филм (или гиф, како хоћете), који приказује једну сукцесију.

Да бисте одгледали овај симпатични цртани филм, потребно је да кликнете на слику.

Никола је најпре кренуо од биолошки празног простора. То значи да на њему није било живих бића. У прошлости, у току настанка живота и освајања копна, па и касније, када су велике катастрофе „брисале“ читаве екосистеме, оваквих простора је било. Данас, најпре ми пада на памет пустош који за собом остави активирани вулкан, мада и нуклеарне пробе које су биле „популарне“ пре неколицину деценија, такође су уништавале све пред собом. Међутим, при сукцесији, не мора увек да сценарио буде такав да жива бића настане празан простор, односно простор где их није било. Некада се промене услови у бари, она рецимо пресуши и након неког времена, настане ливада. Или, на ливади коју људи запоставе и престану да косе, израсте шума. У овом случају, неку биоценозу (баре, на пример) замени друга (ливаде, на пример). Када пребројимо врсте у првом и у другом екосистему и та два броја упоредимо, можемо видети да ли је сукцесија била напредна (када се број врста повећа) или назадна (када се смањи). Сукцесија може бити и природна и вештачка (у ову другу је укључен човек и тада он „посао“ обави много брже).

У Николиној презентацији, простор су најпре населиле пионирске врсте. Идеална група као пример пионирских врста су лишајеви. Пионири су иначе први (можда знате да су некада у школама пионири били ђаци прваци). Лишаји могу први да населе голе стене, те својом киселином да их дробе и дробе и тако уситњавају. На тај начин настаје земљиште које сада могу да населе биљке. Када дођу биљке, најпре мале, па веће, оне истискују пионире. Јадна је судбина тих пионира. Свима направе да буде лепо, а онда су  „непожељни“. Наравно, нико не каже да они и даље не остају присутни на станишту, али сада већ има и мање простора и мање ресурса за њих, у односу на почетак.

Када се, дакле, појаве биљке, па уз њих и животиње и гљиве и микроорганизми, екосистем већ почиње да личи на оно што ће на крају постати. Чак, ако смо довољно паметни, можемо лако да претпоставимо какав екосистем ће бити исход. Углавном, ове фазе у развоју екосистема се називају прелазним. Оне се смењују све до климакса, односно врхунца, када више нема „места“ ни за једну нову врсту. Ово „места“ сам намерно написао под знацима навода, јер моји ђаци веома често, овај завршетак приче схвате буквално.

Дакле, ако само прошетате неком шумом, биће вам веома јасно да ту има простора да се смести не једна, већ колико хоћете нових врста. Уосталом, ми врло лагано можемо да шетамо нашим шумама, јер није све накрцано живим бићима као у градском аутобусу. 🙂 Наравно да је простор важан и наравно да се врсте међусобно боре за своје место под Сунцем, али су овде важни и ресурси. У једну учионицу моје школе може да се смести седамдесеторо ђака, а можда и више. Међутим, немогуће је свакоме од њих обезбедити део клупе, столицу, поглед на таблу и довољно кисеоника за дисање. Дакле, недостајали би им ресурси. Слично је и са климаксом екосистема; врсте које би дошле, можда би и имале простора за себе, али онда не би имале ресурсе, те би за њих морале да се боре са неким врстама староседеоцима. То је део разлога зашто намерно уношење нових врста у екосистем није добра идеја.

После све ове приче, те одгледаног Николиног филма, основци, пробајте да одредите да ли је његова сукцесија напредна или назадна, природна или вештачка.

Средњошколци, овде имате занимљиво предавање о сукцесији, које је додуше намењено студентима, али мислим да ћете моћи да се „изборите“. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s