Ко тражи веће, изгуби из вреће


Ево једне пословице која нас учи скромности. Искрено, не сматрам да је скромност врлина, посебно ако је лажна, али нас може учинити много срећнијима. И то знам из сопственог искуства; као млађи, веома сам завидео другима на много чему што ја немам и при томе био несрећан, незадовољан и друге те ствари које почињу са „не“, губио много времена и енергије на – ништа. Јер сам све то време могао да проведем врло задовољан оним што имам. Уосталом, осврните се око себе. Видећете много људи који су вам драги, активности које можете да радите и ситнице које поседујете. Када све то саберете, заиста није мало.

Него, да ли животиње имају ту жељу да имају више него што им треба? Итекако. Главни јунак данашње приче је веверица. Она је, супротно увреженом мишљењу, сваштојед. Наиме, напада птице, посебно њихова гнезда, односно јаја и младунце. Међутим, њена храна су пре свега плодови ораха, храста, леске и других биљака, а и семена четинара. Ову биљну храну сакупља и пре зиме, како би се опскрбила за тај хладни и неплодни период. Храну смешта или у своју јазбину направљену у дрвету или је закопава у земљу.

Сваштојед један!

Када је закопава у земљу, копа својим шапицама и прави плитке рупе које попуњава храном коју је носила у устима. Оваквих рупа направи много и за сваку од њих јој је потребно мање од минуте. Наравно, рупе потом закопа. Занимљиво је да су научници уочили да ова животиња показује интелигентну стратегију коју нису запазили код других глодара. Наиме, веверице 13% свих рупа које направе уопште не попуне храном. Само се праве да то раде. Научници су схватили да веверице постају „глумице“ када постоји шанса да их нека друга веверица гледа. Чак, када су запазиле научнике, њихова обмана је постала учесталија, јер су понашање научника протумачиле као жељу да им украду храну. Заправо, у веверичијем свету, крађа хране није реткост; црвене или риђе веверице чак четвртину залиха набављају крађом од других. Због тога, закопавање хране на више места повећава могућност да ће макар нешто остати сачувано. Уз то, претварање ради заваравања лопова сопствене врсте ће одвући пажњу лопова са правог места. 🙂

Веверице, дакле, сакупљају више него што им треба, па и „изгубе из вреће“. То значи да не поједу све током зиме. На срећу по биљке чијим се плодовима хране, јер су оне за њих извршиле – расејавање. Буквално су посадиле семе у земљу. Зато ће се један храст одрећи неких својих плодова и частити веверицу, али ће заузврат она бити  „бабица“ његовом потомству које је заборавила да поједе. 🙂 Корист је обострана.

Међутим, за разлику од људи, животињама не можемо да замеримо и када „желе веће“. Њихове потребе су основне (биолошке или боље речено физиолошке); потреба за храном, водом, ваздухом, партнером… Наше потребе су врло често и размажене, лудорије, па чак и невероватне глупости. 🙂 Да ли је баш тако? Па, ако имате кућног љубимца, пса или мачку, видећете да и они могу да желе нешто што није храна, вода, ваздух или партнер. Пас моје драге колегинице, златни ретривер, на пример, обожава папуче. 😀 Следећи филм, који ме је потпуно очарао, приказује спорог лорија, о коме сам вам већ писао, како жели, из мени непознатих разлога, мајушни сунцобран…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s