Псеће „магареће“ године


Сигурно сте чули да се једна псећа година рачуна као седам људских. Изгледа да је то ипак заблуда. О томе можете прочитати овде, а ја ћу вам описати првих пола године у животу штенета.

До 14. дана штенету још увек није довршен нервни систем, па тако нема ни мождану кору. Ипак, осећа додире и трага за меким и топлим површинама. Тада се и завлачи на места која одговарају овим карактеристикама. Занимљиво је и да се тек пред крај ових две недеље стварају нервни путеви који контролишу излучивање и вршење нужде, односно одговарајуће мишиће који су задужени за свесно управљање овим процесима. Тек тада штене може вољно да врши ове радње. Пре тога, да би то могао да уради, мајка мора да му лиже међицу. То је иначе тип рефлекса (назива се перинеалним) и он се за ово време изгуби. Још један рефлекс који се касније изгуби је лабијални. Лабијум на латинском значи „усна“ и када му се надражују усне, оно ће да сиса мајчино млеко.

До 21. дана почиње да се ствара мождана кора. У можданој кори, као што знамо, налазе се центри за све процесе који се дешавају у организму живог бића, под условом, наравно, да то живо биће има мозак. 🙂 То значи да ће се поједине функције тек укључивати, али и да ће се понашање штенета мењати (у кори су и центри који управљају понашањем). Па му се тако у овом периоду отварају очи и штене ће почети да истражује свет око себе. Тада, логично, престаје рефлекс трагања за заштитом, па и лабијални рефлекс, осим ако штене није неухрањено.

До 4. недеље се формира мождана кора у пределу слепоочнице. И код паса и код људи се ту налази центар за слух. Тада ће се штене тргнути када зачује неки јак звук. У стању је да очима прати животињу или особу која се помера и отпузаће ка њој.

До 5. недеље штене може да се обучи да не уједа!

До 8. недеље, а код неких и до 6. престаје дојење. Тада штене почиње да једе самостално и учи се хијерархији око храњења. Пси природно воле да живе у чопору, где постоје јаки и слаби. Неће јести сви заједно, већ ће постојати неки ред. Још од четврте недеље, штене ће открити пријатељске врсте.

До 9. недеље, штене се учи како да комуницира са припадницима своје врсте, а свако ново живо биће које се појави у његовој близини изазваће страх.

До 6. месеца, а код неких и до 5. почињу да се луче полни хормони. Штене престаје да буде штене и постаје пас. 🙂

Све што је мало, то је и лепо, па тако штенци најчешће изазивају лепе емоције код људи. Неретко, када их видимо тако мале и слатке, пожелимо и да их гајимо као кућне љубимце. Међутим, када одрасту, престану да нам буду толико слатки и постану много већа обавеза од играчке, па се дешава и да их напустимо и препустимо улици. Тако се ствара проблем паса луталица, који грађанима компликује живот, али и псима. Морамо да се научимо да будемо одговорнији, јер у супротном постајемо нехумани према бићима која нам узвраћају љубављу. Моја пријатељица Марина, такође биолог, послала ми је божанствене слике беба животиња које ће вам се сигурно допасти. Међутим, имајте на уму да ће и оне једног дана постати велике. 🙂

Advertisements

7 thoughts on “Псеће „магареће“ године

  1. agroekonomija каже:

    Kakav izbor fotkica! Najlepši su mi lanešce i kengurić.

  2. Brun каже:

    Тачно. Иако личи, није штене плишана лутка. 🙂
    Мени је супер бели меда што је покрио очи, и мачак који спава на леђима. Ево, и ја да допринесем једном занимљивошћу (иако то Методије сигурно зна :)). Елем, кад видите пса или мачку да спава на леђима, знајте да се осећа сигурно и заштићено тамо где се налази. По својој природи, животиње ћете врло ретко наћи у том положају јер су у њему најрањивије. Само животиња која се осећа 100% сигурном спаваће на леђима. Мали експеримент. Пробајте неког пса или мачку (под условом да нису ваши и да вас не познају много добро) да у игри претурите на леђа. Нећете успети. У ствари, можда и хоћете ако примените силу, али сама животиња ће пружати отпор и увек ће се трудити да се врати са све четири на земљу. Зато је мени, да будем искрена, најлепше и најтоплије око срца кад видим неку животињу да спава на леђима. Онда знам да је срећна и весела. И увек се са зебњом у срцу понадам да ће тако и остати до краја њеног живота…

  3. Brun каже:

    Та рачуница 7:1 јесте истинита, али само донекле. Давно ја то прочитах негде, не могу више да се сетим ни где, ни како тачно иде, али знам да није иста рачуница у свим добима (више година се рачуна у почетку, а кад пас постане одрастао, мање), и није иста рачуница за све величине (не рачуна се по истом принципу већим и мањим псима). Методије, знаш ли ти нешто више о томе?

  4. metodicar каже:

    Не знам, заиста. То је више поље рада ветеринара. Међутим, нашао сам један необичан калкулатор који може да помогне: http://www.onlineconversion.com/dogyears.htm

  5. metodicar каже:

    Да, врло је занимљиво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s