Колико кошта људско тело?


Веома верујем да би на ово питање различити људи дали веома различите одговоре. Шта каже наука? Ништа. Не може ни да каже, јер питање није научно. Па, ипак, када бисмо се „увукли у кожу“ различитих научника, шта би они одговорили?

Сви моји ђаци знају да је ћелија основна јединица грађе и функције свих живих бића и искрено се надам да знају и шта то значи. 🙂 Оно што би сви такође требало да знају је и да се и та ћелија, баш као и све друго што нас окружује, састоји из различитих група атома. Хемичари кажу да их има 118 различитих врста, а разликују се према броју позитивно наелектрисаних честица у језгру. Неки од њих се налазе у природи, а неки су добијени у лабораторији (заправо управо они најтежи). Неки од њих сачињавају и наше тело. Неких од тих неких имамо више, а неких имамо мање. Највише имамо кисеоника. Он се налази и као саставни део воде (H2O) која чини преко 60% наше телесне масе, а такође је и саставни део једињења која нас сачињавају. Обавезни део протеина од којих се састојимо, као и других једињења, су и угљеник и водоник. И тих елемената имамо прилично. Још би се могло рећи да азота имамо у пристојној количини, а свих осталих елемената веома мало. Рецимо, не знам да ли сте знали да наше тело садржи чак и злато, али у микро-количинама; човек тежине од 70 kg га има тек 0,2 mg. Гвожђа има кудикамо више; просечан мушкарац га има око четири грама. Да ли то значи да су нам елементи којих имамо више, више и важни? Најтачнији одговор би био да су нам сви веома важни. Уколико бисмо остали без поменутог гвожђа, наша црвена крвна зрнца, која га иначе садрже, не би могла да везују кисеоник и – угушили бисмо се. Дакле, сви елементи сачињавају наше тело са разлогом. Што се злата тиче, дуги низ година није баш било јасно зашто га имамо, али неки извори указују да је оно изгледа битно за одржавање здравих зглобова, а и за пренос (електричних) сигнала кроз наше нерве. Углавном, покушао сам да проверим цену свих елемената које имамо и да израчунам вредности за количине којима наше тело располаже. На неколико места сам пронашао да би то коштало између четири и пет долара (између 300 и 380 динара), а на основу цена са берзи.

Ипак…  Веома верујем да се цена различитих хемикалија у различитим земљама – разликује. Такође и у једној земљи цена одређеног елемента није сваки дан иста. Сложени економски односи намећу да цене стално расту и падају, што већ зависи од нечега што један биолог тешко може да разуме, а камоли да вам објасни. 🙂 Међутим, у процени вредности нам проблем прави и само елементарно стање. Неки елементи се напросто појављују у више алотропских модификација. Угљеник, кога, сећате се, имамо у приличној мери, у елементарном стању се појављује и као графит и као дијамант. Уколико бисмо као „меру“ узели графит, заиста је могуће да би људско тело имало наведену процењену вредност. Али, ако бисмо као „меру“ узели дијамант, то би нас значајно поскупело. 🙂

Неколико најзаступљенијих елемената који чине наше тело. Има их још, али су њихове количине, практично, занемарљиве.

Уколико бисмо изашли из микросвета и прешли на оно што конкретно можемо да видимо, долазимо на поље рада биолога. Или да будем прецизнији, медицине. Данас је та област људског деловања толико напредовала да можемо да извршимо трансплантацију врло различитих органа и ткива. Проблем је што трансплантације могу бити (и углавном и јесу) врло скупе. То заправо не значи и да су људска ткива и органи скупи, већ се у цену урачунавају рад лекара хирурга, као и сав потребан материјал да се таква операција уопште уради. Уосталом, на овом сајту можете прочитати колико трансплантације појединих органа коштају у САД, па тако и да трансплантација црева кошта невероватних милион и више долара.

Међутим, вредност људских органа је у овом случају непроценљива. Људски органи се законским путем не продају. Уколико се то дешава, то је онда „црна економија“ која је противзаконита у свим иоле нормалним земљама, као и у зејдницама земаља, попут Уједињених нација. Операције са купљеним органима уопште и не спроводе лекари који раде по легално признатим болницама. Па како онда долазе до органа? Постоје људи који су довољно хумани или довољно блиски са оболелим да се одрекну неког свог органа зарад спашавања живота. Постоје и људи који своје органе завештају након своје смрти. Цена њихових органа или боље речено, њихове хуманости, напросто је бесконачна.

Данас може да се изврши и трансплантација лица. На слици је прва жена којој је то успешно урађено. Приликом трансплантације, не може сваки човек сваком човеку да поклони орган; потребно је водити рачуна о много чему, почевши од тога да крвне групе буду исте.

Што се економиста тиче, верујем да би вредност људског тела могла да се процени на разне начине. Уосталом, процене се прилично разликују у различитим изворима. Рецимо, видео сам негде идеју да се саберу сви трошкови које просечан човек направи у току свог живота. Уколико прихватимо да човек не троши више од своје плате (а и како би могао :)), онда је довољно да израчунамо просечну плату у некој земљи и да тај број помножимо са бројем година које становник те земље у просеку доживи. У САД би то било, макар према једном податку који сам пронашао, од два до два и по милиона долара. Јасно је да за нашу Србију тај износ није ни близу. 🙂 Према подацима наших познатих новина, просечна плата у нашој земљи за ову годину је 38.389 динара месечно, односно 460.668 динара годишње. Судећи такође према једним другим познатим новинама, Срби у просеку живе око 74 године. Дакле, укупно трошимо око 34 милиона (али динара :)). Може се рећи да је свако од нас потенцијални милионер. 🙂

Ипак, економиста нисам и не знам коју методу сматрају меродавном како би вредновали људски живот, али неки то заиста и раде, посебно ако се баве осигурањем. На пример, стручњаци са Станфорд Универзитета су проценили да људски живот кошта 129.000 долара, а до те вредности су дошли сабирањем трошкова дијализе која свакодневно спасава милионе живота људи широм света, те само у САД неколико стотина хиљада Американаца.  Дијализа је процес којим се пречишћава крв; оно што иначе раде бубрези код особа са здравим органима за излучивање.

Међутим, постоје и људи, зли људи, који не вреднују људски живот уопште. Иако га не вреднују, зарађују на другим људима. При томе их користе уистину као робу; одузимајући им сва права и свако (само)поштовање.

Овај филм, иако изгледа као спот за веселу дечју песму, упозорава на страшне ствари које се дешавају и у нашој околини. Трговци људима продају децу како би просјачила оскудно одевена у току целе године, што значи и зими, на ниским температурама. Није искључено да их и са намером сакате како би изазвали сажаљење код људи и прикупили више новца. Многа деца постају проститутке, а да нису ушла ни у период пубертета. Многа од те деце се заразе вирсуом сиде, а често их насилно и дрогирају, како би ваљда била послушнија. Често су и силована. Деци и женама, па и мушкарцима, а који постају предметима трговине, дешавају се незамисливе ствари. Многе важне информације у вези са овом важном темом, о којој треба причати, пронаћи ћете овде:

Astra – Anti Trafficking Action

У овом мом необичном тексту сте видели да је практично немогуће израчунати колико људско тело кошта, без обзира којом науком, теоријском или примењеном, се користили. На питање зашто је то тако, одговор је веома лаган; свако људско биће нема цену. Сви вредимо и сви можемо да обогатимо овај свет. Нашим најдражима, посебно, вредимо бескрајно много. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s