Орхидеје; лепе ли су, ал’ за башту нису!


Уколико живите у кући и имате двориште, па још башту, заиста имате среће. Између осталог и зато што можете да уредите башту да вам буде лепа, па када дођу топли дани (који сада изгледају далеки), фино седнете у своју башту и пијуцкате кафу (или сок ако сте дете, јер од кафе расте реп :)) и – уживате. 🙂

Шта бисте могли да гајите у својој башти? Избор биља је огроман. Ево, орхидеје су лепе. 🙂 Осим тога, ако бисте успели да одгајите ванилу, од њених плодова бисте могли и да се осладите (наравно, након прераде и након чекања плодоношења од око седам до осам година). Да и ванила је орхидеја. 🙂 Откривена је у 16. веку и то су је изгледа открили Астеци. Французи су први почели да је гаје ради добијања посластица, па су је зато пренели и у друге делове света, пре свега Мадагаскар. Иначе, ванила се употребљава и за третмане лепоте, а верује се и да је афродизијак (љубавни напитак). 🙂

Од ње се прави сладолед. 🙂

Проблем са орхидејама је што од око 30 хиљада врста колико их има познатих науци, тек неколико заиста може да се гаји. И тих мало захтева веома посебне услове. Такве у башти тешко да ћете имати, осим ако немате стакленик. Али, кренимо редом.

Врста Odontoglossum margarete је тек једна од многих лепих орхидеја.

Орхидеје су као што прочитасте, веома бројне; породица орхидеја је вицешампион у броју врста. Испред њих су само главочике (попут маслачка, беле раде и сунцокрета). Отприлике, свака десета врста биљке на свету је орхидеја, ако бисмо гледали само њихову бројност. Уз то, распрострањене су готово свуда, осим у води. Ипак, немојте да вас ово завара. Иако су бројне у врстама, врло су ретке у броју јединки. Људи ваљда не могу да одоле када их виде, па их беру, беру, те су довели до тога да многе буду ретке и угрожене.

Можда није најлепша, али је и наша. Госпина папучица је такође угрожена врста.

Када бисте угледали типичну орхидеју помислили бисте да се ради о паразиту. Орхидеје воле да расту на гранама дрвећа или на њиховом корењу. Међутим, већ знате да су паразити они који отимају храну од домаћина, у овом случају дрвета, а орхидеје не отимају ништа. Оне су епифити; биљке које се само закаче за другу биљку, а за воду и минерале се сналазе саме. Такође, њихови зелени листови врше фотосинтезу.

Орхидеје закачене за палму. Лоптасти делови се називају стаблове кртоле и служе као резервоари за воду и храну. Не морају код сваке врсте да буду оваквог облика.

Корење орхидеје виси на све стране. Да је она паразит, било би логично да се то корење не види, тј. да је у дрвету од кога би узимало све што биљци треба.

Банана орхидеја има веома занимљиво стабло по коме је и добила назив. Ипак, код орхидеја је најупечатљивији цвет. Врло је карактеристичан, а најсличнији је цвету љиљана. Љиљани и орхидеје су иначе врло сродне породице.

Личи на банану, али нисам сигуран да је једнако укусна. 🙂

Цвет орхидеје има три спољашња и три унутрашња крунична листића. Чашичне листиће код већине врста нећете наћи. Унутрашњи доњи крунични листић је другачији од осталих и по облику и по боји и пошто личи на усну, тако се и назива. Може да има додатни продужетак који се зове оструга. Већина врста има двополне цветове, што значи да садрже и тучак и прашнике. Прашника има два или само један и срасли су са стубићем тучка. Жиг тучка се састоји из три дела, од којих су два постављена бочно, а трећи је необичног облика; попут лепљивог диска на дршчици. Због свега овога, када бисте загледали прашнике и тучкове, можда их не бисте одмах препознали, јер не изгледају онако типично, како смо учили код других цветова.

Најчешће је цвет орхидеје оваквог изгледа, али боја има разних.

Код ове мадагаскарске врсте оструга може бити дуга и до пола метра!

Зашто орхидеје нису за башту и зашто их је уопште тешко гајити чак и у кућним условима? Зато што су прилагођене врло специфичним условима у својим природним стаништима. Јасно вам је да, уколико би се ти услови променили, орхидеје напросто не би преживеле. Већина оних божанствених орхидеја са великим и живо обојеним цветовима насељава планинске пределе, али баш тамо где је клима тропска. Током ноћи, температура је прилично ниска, чак и за наше поимање. Међутим, толико је велика влажност ваздуха, да су цветови орхидеје прекривене измаглицом практично читав тај период. Како дан одмиче, Сунце све више загрева и суши ваздух, али и повећава температуру. Температурне разлике износе и 10 до 15°С, што је, признаћете, у нашим условима јако тешко обезбедити. Посебно за оне врсте које иначе живе на гранама дрвећа, дакле подигнуто од тла и које ове температурне разлике осећају у пуној мери. Уз то, готово је немогуће и да одржимо потребну влажност ваздуха.

Лепо, нема шта!

Па, добро. У башти, а и у кући, тешко да ћемо имати орхидеје. Међутим, не само што има много других могућности, односно врста биља за гајење, а које су такође веома лепе, ми имамо још нешто што и те како може да нам помогне – машту. Уз нешто труда можемо да направимо божанствене кутке у којима ћемо уживати. Ево неких мени занимљивих идеја које сам пронашао.

Столице у облику цвета? Можда фали још мало и правог.

Жива ограда је погодна да се обликује у разне објекте, па и у птичице са слике.

И ово је ваљда башта. Није лоше за љубитеље жмурки.

Уз овакву башту мислим да би требало да имате и дворац. 🙂

Ово је башта коју је један брачни пар направио у Шкотској. Башта је тематски уређена, а сваки њен део нас подсећа на неки закон физике или математичко правило. Слободан превод назива ове баште би звучао као „башта посвећена размишљању о свемиру“. 🙂

Нестварна баштица која дочарава гледање кроз калеидоскоп, а део је једне ботаничке баште из Висконсина.

За љубитеље хорора.

Слично, али другачије и морате признати - оригинално.

И ко каже да људи у зградама не могу да имају лепе и необичне баште?

Све ове идеје дале су мени једну идеју; да организујемо такмичење за најоригиналнију саксију. Уосталом, у учионици можемо макар толико. Очекујем ваше идеје, како писане, тако и практичне, а ако нисам ваш наставник, увек можете да обрадујете свог наставника/своју наставницу биологије у школи необичном саксијом и биљком која ће обогатити кабинет и тако и наставу. Ево чега су се неки већ досетили…

Старе стоне лампе, као уосталом и многи други предмети, не морају да заврше у канти за ђубре.

Медуза је у митологији старих Грка била страшна жена са змијама у коси. Њена скулптура са биљкама, признаћете, много је боља варијанта.

Идеално за љубитеље модерне уметности. Ипак, будите модерни и пре свега оригинални, па смислите нешто баш ваше! 🙂

Advertisements

2 thoughts on “Орхидеје; лепе ли су, ал’ за башту нису!

  1. agroekonomija каже:

    Orhideje su prelepe, a i ovi vrtovi.

    Preporučujem parkove na sledećem linku:
    http://agroekonomija.wordpress.com/2011/10/25/parkovi/

  2. metodicar каже:

    И заиста су за препоруку! Божанствени. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s