Ко рано рани, две среће граби!


Мислим да вам је ова пословица сасвим јасна; ранораниоци напросто могу да заврше много више посла него спавалице које воле да до подневних сати проведу у кревету. Па шта, рекле би спавалице, можда ми ујутру и спавамо дуже, али и увече останемо будни дуже, па једнако завршимо посао. Тачно, одговорио бих ја, али најпре што за децу школског узраста (а да се не варамо и за старије) није баш здраво да остају будна до касно и до касно да спавају, већ и увече може да се обави много мање посла него преко дана, ако ни због чега другог, а оно због тога што многе радње не раде, пошта, банке, школе и да не набрајам. Овде би се расправа завршила, јер сам очигледно у праву. 😀 Ипак и даље има опречних мишљења, попут оног на Вукајлији. 🙂

Неке биљке су такође „схватиле“ да има нечег у овој пословици. Ради се о биљкама које ми најчешће називамо пролећницама, односно весницима пролећа. И то су зељасте биљке које живе у шуми. Живот у шуми зељастим биљкама није баш једноставан. Оне су малог раста, а први комшија им је високо дрво које уз то има и мање или више бујну крошњу. Осим тога, пошто дрвеће у шуми расте релативно близу једно другоме, најчешће се додирује крошњама, што ствара једну велику сенку у којој се мали зељасти становници шуме налазе. То значи и мање сунчеве светлости која је биљкама драгоцена због процеса фотосинтезе. Различите врсте зељастог биља су се на такве услове различито прилагодиле, а јунаци ове моје приче су „решили“ да цео проблем једноставно „заобиђу“. Дошли смо и до пословице.

Наиме, ове биљке цео свој циклус развића, који подразумева раст, развој, цветање, опрашивање, оплођење, плодоношење и расејавање завршавају јако рано – у пролеће. Зато оне и јесу весници пролећа, јер им је важно да проклијају рано, како би све то и стигле да одраде (да две среће уграбе). Зашто толико журе? Па да не сачекају лето, наравно. Сетимо се како шума изгледа лети; лишће је већ изникло из пупољака и крошње дрвећа су богате, а за становнике нижих спратова и превише богате (ако би њих питали и ако би могли да одговоре, наравно :)). У рано пролеће, гране су још увек голе и Сунце, колико год да је „зубато“, може више зрака да пошаље ка шумском земљишту. То користе ове пролећне биљке.

Стручно, ове биљке се називају ефемере ако су једногодишње или ефемероиде ако су вишегодишње. Занимљиво је да овакве биљке постоје и у травним екосистемима, попут степа. У степама баш и нема дрвећа, осим ако евентуално неко не „залута“, али и то је веома далеко од шуме. Међутим, неке биљке ипак журе све да обаве у пролеће. Зашто и оне воле да рано ране? Зато што је у степи лети суша, нема воде која је биљкама (а и свим другим живим бићима) такође драгоцена. Сунце и вода су очигледно две среће које ове биљке грабе, без обзира у каквом екосистему живеле. 🙂

Пошто претпостављам да неке шумске пролећнице већ знате, у галерији која следи вам представљам неке степске.

Advertisements

5 thoughts on “Ко рано рани, две среће граби!

  1. agroekonomija каже:

    Ove biljke su prava radost za oči i dušu, jer s njima stiže i proleće.

  2. Jassna каже:

    poljska ljubicica….da, u pravu si Agro 🙂
    jedva cekam prolece! 😀

  3. metodicar каже:

    Ето, инспирисале сте ме да пишем о биљкама, сада кад им време није. 🙂

  4. Jassna каже:

    pisi…naucicemo nesto, a i u iscekivanju proleca, vise cemo voleti kad stigne 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s