Зашто?


Питања која почињу са „зашто“ имају две карактеристике. Једна је да могу бити веома занимљива, а друга је да могу да буду необично компликована када се трудимо да одговоримо на њих. Када ученицима почнем питање са „зашто“, напросто се најеже од налета језе. 🙂 Хорор је утолико већи што ама баш на сваком часу можете да очекујете оваква питања;

Зашто је озон „горе“, односно изнад елементарног кисеоника, када је тежи од њега (молекул азота има један атом вишка)? Зашто је све хладније када се пењемо на планину када смо све ближи Сунцу? Зашто су црвени и бели фосфор различитих боја када су сачињени из исте врсте атома? Зашто лед плута по води када је он заправо чврста вода? Зашто протони у језгру атома упорно остају заједно, када би требало да се одбијају због истог наелектрисања? Зашто се цивилизација у Европи развијала невероватном брзином, док су Индијанци у Северној Америци остали на нивоу племена, а имали су исто време на располагању? Зашто су догађаји које видимо на ноћном небу из (па чак и давне) прошлости, а не садашњи? И тако даље и тако даље…

Питања за размишљање, неки би их чак назвали и проблемским (не проблематичним, то је већ нешто сасвим друго) у довољно дугој пракси коју имам у школи, углавном наилазе на отпор и ученика и родитеља. Чак и неких наставника. Зашто питања која почињу са „зашто“ нису омиљена? Зато што захтевају примену знања, а не пуко понављање.  У класичној школи, од које и даље не можемо да побегнемо, репродукција, односно пуко понављање знања је некако окарактерисано као права настава. Чак иста она деца која исмевају штребере, који би по дефиницији требало да буду бубалице, више воле да бубају него да размишљају. Напросто је тако једноставније (мада је и то дискутабилно; увек ми је била ноћна мора када морам да научим нешто напамет).

Дошао је био и ред на мене да се најежим када сам чуо једно мишљење да је биологија бубање, док је за физику и хемију потребно разумевање. Верујем да сличних мишљења има још. Ја, једноставно, одбијам да то прихватим као истину. У биологији додуше, може да постоји много бубања, али је суштина у томе шта нам је заиста важно; да ли да попамтимо све називе лековитог биља код нас или да разумемо колико биље јесте значајно. И наравно, зашто је значајно. 🙂

Па, јесте, рећи ћете ви, али цитологија (наука о ћелији) мора да се бубеца. Препуна (страних) израза, сувише апстрактна (много тога се не види чак и уз помоћ школског микроскопа), а ми мали (петаци и седмаци) и без превише знања да многа дешавања у ћелији објаснимо. Овде питања са „зашто“ не долазе у обзир. Само питања која почињу са „шта“ (шта је ћелија, шта су органеле, шта оне раде???), „где“ (где се налази хроматин, где је хроматин код бактерија, где се одвија процес ћелијског дисања???) и евентуално са „како“ (како се одвија процес митозе, како ћелија метаболише и како дише???).

Мхм. И даље мислим да је биологија идеална за „гимнастику мозга“, размишљање, премишљање, уочавање, закључивање, примењивање… Па чак и та апстрактна и застрашујућа цитологија. Даћу вам два примера. Један за петаке и један за седмаке. Пошто године морају да се поштују, чак и ако су ситне, почећемо са овим другима. 🙂

Хајде да погледамо један модел животињске ћелије.

Обележени су неки основни делови. Оно што није обележено, а очигледно се налази на слици су ендоплазматична мрежа и голџијев апарат. Врло су сличног облика (заправо, у свом настанку они показују везу један са другим) и питање је како их разликовати. Лако. Ендоплазматична мрежа је евидентно већа. Ако баш желимо да цепидлачимо, на њој се налазе рибозоми, којих на голџијевом апарату нема. Ипак, ако бисмо само гледали ову слику, то не бисмо видели. Хајде да погледамо биљну ћелију, јер голџијевог апарата има и тамо. Нема га само у ћелијама гљива, ако изузмемо неке квасце.

Опет иста ситуација. Дакле, видели смо да можемо да разликујемо ове две органеле, без обзира коју нам ћелију дали (ако није ћелија гљиве, као што рекох).

Колика је величина голџијевог апарата заиста? Па, чини га од 3 до 15 структура налик на цистерне пречника 0,5-2 nm. Међутим, микроскопски ситна алга Micrasterias може да се подичи џиновским голџијем са чак 5,5 nm! 🙂

Но ако се вратимо на моделе биљне и животињске ћелије и погледамо још једном обе органеле, видећемо да се осим величине понавља још нешто; положај. Ендоплазматична мрежа окружује једро, а голџијев апарат је ближи ћелијској мембрани. Поставља се питање – зашто? 🙂

Једино знање које седмаци поседују о овим органелама је шта оне раде. Хајде да то искористимо.

Ми учимо да голџијев апарат има улогу у секрецији, а да ендоплазматична мрежа служи као „ћелијска полица“ на којој су наслагани рибозоми. Рибозоми праве протеине. Уз све то, цео процес контролише једро. Секреција би била избацивање неких супстанци ван ћелије. Зар није практичније да ако сте већ „избацивач“ будете крај излаза (у овом случају ћелијске мембране)? Такође, зар није практичније за једро да буде близу рибозомима када већ мора да им шаље наредбе шта да раде? Уколико су ближе, наредбе ће напросто бити брже прослеђене. 🙂

Дакле, гледали смо, уочили и – закључили. Чак и одговорили на „зашто“ питање, онако како ми седмаци умемо. 🙂

Петаци уче да се у биљној ћелији налази вакуола која садржи резерве хране за ћелију. То је, ипак, тек делимично истина (и за то да се налази само у биљној ћелији и за то да само складишти храну). Међутим, за сада нам је и довољна. Рецимо, оно што је занимљиво за биљну ћелију је да што је старија, тако се вакуола повећава. Зашто?

Уколико узмемо у обзир само ово што знамо, као мали петаци, могли бисмо да посматрамо активности деце и дежурних наставника током великог одмора. Наставници се шеткају, надгледају и евентуално (не)одобравајуће климају главом. Ђаци за то време јуре, вриште, играју се, смеју, плачу и још којешта раде (да не наводимо баш све :)), а уз то и расту. 🙂 Дакле, када упоредимо коме треба више енергије, дефинитивно би то били ђаци (многи наставници (па и ја сам, понекад), се не би сложили са мном; некад нам је потребно мно-о-го енергије :)). Чим им треба више енергије, треба им и више хране, што значи да ће више да је троше. Хајде да се вратимо на биљне ћелије. Оне све користе храну. Ипак, млађе ћелије ће више да је троше, а старије мање. Старије ће напросто да је одложе у свој „ћелијски шпајз“, односно вакуолу. Тако ће вакуола код старијих и бити већа, јер ће садржавати више супстанци. И опет смо гледали, уочавали, упоређивали и закључили. Онако како ми петаци умемо. 🙂

Мени као наставнику није превише важно ни ако у овим размишљањима грешимо. Важно је да размишљамо, јер је то добро за нас, без обзира да ли ћемо једног дана бити научници или ћемо бити нешто друго. Размишљањем ћемо постићи многе ствари, обрадовати многе особе, између осталих и саме себе и решити многе проблеме. Биологија и цитологија нам помажу да ту способност размишљања развијемо. Баш као и физика и хемија. 🙂

Advertisements

5 thoughts on “Зашто?

  1. I ja sam nekako imao utisak u osnovnoj školi da je biologija bubanje a fizika kao razumevanje. Ali to je u stvari bio samo moj odgovor da radim ono što voli iizbegavam ono što ne volim 🙂

  2. metodicar каже:

    Жао ми је што то чујем (пошто претпостављам да је биологија под оно „не волим“). 😀 Надам се да сам двоструко променио мишљење. 😀

  3. Plava Planeta каже:

    Hm… moja omiljena pitanja: zašto i kako 🙂
    Nekad smo naviknuti da stvari prihvatamo zdravo za gotovo, pa zaboravimo da uključimo prirodnu radoznalost koju smo svi imali i imamo još uvek tu negde.
    Ne smatram nijednu oblast bubajućom, ali lično interesovanje u mnogome doprinosi pristupu. Nekad na žalost, a nekad na radost i odnos i stil nastavnika često doprinose istom.
    U prirodi svako zašto ima svoje zato. Možda samo mi nismo još otkrili sva zato i u tome je čar 🙂

  4. agroekonomija каже:

    Razmišljanjem ćemo negde i stići, stoga je neophodno i vredno.
    Odličan članak sa jednostavnim i veoma razumljivim objašnjenjima.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s