Јесен у мом парку


Сећам се када сам био дете да сам на часовима српског језика добијао као задатак да пишем на управо овакву неку тему и то најмање три-четири пута у току школовања. Ако сте се понадали да ћу вам ја написати рад који ћете моћи да искористите на тим часовима, драги моји ђаци, љуто сте се преварили. 🙂 Мој допринос ће бити другачије природе; објаснићу вам нешто детаљније зашто је јесен тако богата бојама. Макар када су у питању крошње дрвећа.

Па зар није?

Најпре да разјаснимо нешто; листопадна биљка је свака она биљка која губи лишће пред наступајући неповољни период. Биљке нашег поднебља, дрвеће пре свих, то чине у јесен, али у неким другим поднебљима се то дешава и онда када је суша, а не само зима. У самој лисној основи се тада ствара тзв. ткиво за одвајање, које расте деобом ћелија и које има за задатак да одвоји дршку листа од стабла. Ово се дешава јер лишће за наше дрвеће постаје терет; кроз своје стоме би избацивало воду, која је у том периоду драгоцена, а и због зиме би се ледила. Такође, гране са лишћем би теже отрпеле притисак снега. Неки научници и озбиљно сумњају да се дрвеће кроз одбачено лишће решава и свих непотребних супстанци које су се накупиле током пролећа и лета.

На месту где је лист отпао, остаје лисни ожиљак. Он се разликује од врсте до врсте, тако да ботаничарима може да послужи да открију која је врста дрвета у питању, иако је зима и иако нема лишћа, па ју је тешко препознати.

Ово је лисни ожиљак ораха. Сада је право време да са лупом или без ње и са фотоапаратом или без њега претражите голе гране разног дрвећа у потрази за лисним ожиљцима.

Али да вратимо причу малко уназад. Штедљива природа налаже да се ствари не бацају тек тако; драгоцени хлорофил се на неки начин исисава из листова у стабло и чува се за листове који ће се родити наредне године. Тада може да се види нешто што је све време било присутно, али маскирано зеленим пигментом, односно хлорофилом. То су такозвани каротеноиди. Научници кажу да их има више од стотину различитих и да су они такође пигменти, али другачијих боја. Наиме, деле се на каротене наранџастоцрвене боје и ксантофиле жуте боје.

Више од 90% ових пигмената се у биљци налази у листовима, али се остатак налази и у другим деловима биљке. Рецимо, сетите се како се шаргарепа каже на енглеском. Корен шаргарепе садржи значајну количину једне врсте каротена, кога још називамо и провитамином А (префикс про- означава да ће та супстанца постати витамин у нашем телу, јер још увек то није). Ових црвенкастих пигмената има и у плодовима парадајза и паприке, на пример, а дају и боју цветовима. Дакле, нису нам непознати ни пре јесени.

Када се хлорофил повуче у стабло, каротеноиди, који су све време били ту, постају потпуно уочљиви у листовима.

За цвеће, па и за плодове нам је јасно шта ови пигменти траже тамо, али за листове верујем да баш и није, тим пре што су тако добро скривени током пролећа и лета. Да бих вам то објаснио, морамо начас да се „бацимо“ на физику. Физика каже да она светлост коју ми доживљавамо као белу је заправо „збир“ светлости макар шест боја. То можемо да видимо чак и у природи када се та иста светлост преломи кроз капи кише:

Баш тако. 🙂

Када зрак светлости падне на неки материјал, неке његове боје се одбију, а друге упију (најједноставније речено). Иако нисмо физичари, можемо јасно да видимо која се боја или су се боје одбиле; јер управо оне и дају боју том материјалу. То значи да ако је материјал наранџаст, он и одбија наранџасту боју. Уколико је црвен, одбија црвену. Уколико је бео, погађате, одбија све боје (сећате се, бела је „збир“ свих боја), а ако је црн – ниједну. Надам се да вам је јасније зашто људи лети воле да носе бело, а зими тамније нијансе. Сада још да разјаснимо и улогу каротеноида.

Лист је зелен, што значи да одбија зелену боју. Дакле, не користи је за фотосинтезу. Или да будем прецизнији; зелени хлорофил је не користи. Међутим, каротеноиди нису зелени, тако да они могу да је искористе. Они одбијају жуту, односно наранџасту и црвену боју, коју хлорофил може да користи. Тако оне користе боје које хлорофил не може (и обратно), чиме се повећава ефикасност фотосинтезе; користи се много више сунчеве светлости. Они су, заправо, помоћници хлорофила. Према проценама научника, они доприносе од 10 до 20%. Можда је мало, али је значајно. 🙂

Заправо, толико је значајно да се сматра да листови без ових помоћних пигмената уопште не би ни могли да врше фотосинтезу. У прилог је и још једно откриће научника, а то је да каротеноиди изгледа штите нежни хлорофил од штетног дејства светлости. Вршени су огледи са јединкама кукуруза којима су одстрањени каротеноиди и показало се да су биле преосетљиве на прејаку светлост. Фотосинтезу су вршиле тек при смањеном осветљењу.

Јако ми је било тешко да међу бројним сликама са интернета пронађем најлепшу за божанствени блог. Можда сам вас инспирисао да направите неке сопствене слике и допринесете библиотеци оваквих слика?

Не верујем да би „састав“ који сте управо прочитали добио неку бољу оцену на писменом из српског. Ипак, надам се да вам се допао и да сте научили нешто ново. 🙂

Advertisements

12 thoughts on “Јесен у мом парку

  1. Plava Planeta каже:

    Baš su me juče petaci pitali ovo na času. Sad dodatno pojašnjenje mogu da pronađu i ovde jer znam da mnogi redovno posećuju Vaš božanstveni blog. Čak i na FB stranama koje su sami kreirali i posvetili prirodi, obavezno postavljaju linkove prema Vašim pričicama. Kud ćete veće i lepše pohvale i potvrde za trud 🙂

  2. metodicar каже:

    Хвала Вам, ове Ваше речи су ме заиста обрадовале. Моје приче су врло често инспирисане Вашим причама, односно са Вашег блога, тако да морам рећи да похвале следују и Вама. 🙂

  3. Толико нас је наставник смарао тражећи да цртамо микроскопе, алге, дупљаре и друга чудеса из уџбеника за биологију, да сам ја после математичког смера гимназије и одличног успеха послала поздрав свом друштву и уместо медицине уписала српски језик, али сада кад читам ове Ваше чланке, дефинитивно има наде да поново заволим биологију!

  4. metodicar каже:

    Заиста ми је драго, али морам да Вам признам да и ја смарам своје ђаке. 😀

  5. agroekonomija каже:

    Fotografije su prekrasne, a tekst, kao i svi do sada, odličan.

  6. metodicar каже:

    Хвала, ово је стварно леп комплимент.

  7. dunja каже:

    ovo je ekstra

  8. anja каже:

    supeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeer

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s