Кратак курс о табелама


Приметио сам да када било ком одељењу задам тест, без обзира на узраст, ђаци нису нимало срећни. Такође сам приметио да када им у тесту задам да попуне табелу, тек онда нису срећни. Углавном ни не покушавају да је попуне. Зашто је то тако, оставићемо неким бољим педагозима него што сам ја, а овде ћемо имати кратак курс израде табела. Заправо, то може да буде читава игра или макар вежба.

Хајде прво да прочитамо следећи текст.

Тамарини су веома тајанствена група примата. Не зато што воле да буду мистериозни, већ зато што су малобројни, ситни и насељавају густа шумска станишта. Заправо, не прелазе двадесетак центиметара у дужини и тешки су до 400 грама. Исхрана им је врло разноврсна; једу бескичмењаке попут инсеката, паука и пужева, а богами, могу да савладају и понеког гуштера. Такође, хране се и биљном храном; воћем, цвећем, па и нектаром из њих, а могу да једу и смолу коју испушта дрвеће. Има их петнаестак врста, а неке од њих су:

Златноседласти тамарин има црно крзно по глави, али је назив добио по упадљиво златнонаранџастој боји по другим деловима тела, посебно леђима (па отуда оно „седласти“). Насељава амазонски Перу и Еквадор.

Бркати тамарин има уочљиве бркове, али без обзира на назив, има и бркатијих врста од ове. Крзно им је тамно, осим у околини уста, где је бело. Насељава делове Перуа, Бразил, Боливију и вероватно јужни део Колумбије.

Црвеноруки тамарин има углавном црно крзно, али су му руке и стопала упадљиво наранџаста. Насељава северни део Амазоније, исток Бразила, Суринам, Гвајану и Француску Гвајану.

Царски тамарин је углавном сиве боје, али му је реп црвенкастонаранџаст. Има упадљиве издужене бркове. Насељава Амазонију, крајичак Перуа, као и северозападну Боливију и Бразил.

Сребрнастосмеђи тамарин има шаренкасто крзно; тамнобраон леђа, бела рамена и бутине, груди црвенобраон, реп тамнобраон, али су му чело и теме прекривени сребрнастим длакама. Има дуге длаке на образима које расту у виду ћубе. Становник је северозападне Колумбије, Панаме и Костарике.

Гелдијев мармозет има другачији назив у односу на све друге, јер се сматрало да им није сродна врста, између осталог и што женке рађају по једно младунче. Код свих тамарина се рађају близанци. Недавне анализе ДНК су откриле да је ипак сродник тамаринима. Насељава шуме горњег Амазона и има га у Боливији, Колумбији, Перуу и Еквадору. Крзно му је углавном црно или са браон нијансом. Има дебеле, бочне бркове испод вилице.

Хајде да кажемо да су то неки занимљиви подаци о овој групи мајмунчића. Што се тиче табеле, можемо да направимо огроман број њих управо користећи ове податке. На пример, податак који се понавља је боја крзна сваке од описаних врста. Можемо да направимо следећу табелу:

врста Златноседласти тамарин Бркати тамарин Црвеноруки тамарин Гелдијев мармозет
боја крзна црно крзно по глави, али је назив добио по упадљиво златнонаранџастој боји по другим деловима тела, посебно леђима крзно им је тамно, осим у околини уста, где је бело углавном црно крзно, али су му руке и стопала упадљиво наранџаста углавном црно или са браон нијансом

И тако за сваку врсту која је набројана. Некада може и једна реченица, односно један податак да нам буде користан, односно применљив за све. Рецимо: Гелдијев мармозет има другачији назив у односу на све друге, јер се сматрало да им није сродна врста, између осталог и што женке рађају по једно младунче. Код свих тамарина се рађају близанци. Табела може да изгледа овако:

врста Златноседласти тамарин Бркати тамарин Црвеноруки тамарин Гелдијев мармозет
број потомака у једном леглу

2

2

2

1

Уколико желимо себи да закомпликујемо живот, можемо да правимо и сложеније табеле, тако што ћемо од две или више направити једну (наравно, није изводљиво увек, пошто тих више табела морају да имају исте наслове, у овом случају врсте):

врста Златноседласти тамарин Бркати тамарин Црвеноруки тамарин Гелдијев мармозет
боја крзна црно крзно по глави, али је назив добио по упадљиво златнонаранџастој боји по другим деловима тела, посебно леђима крзно им је тамно, осим у околини уста, где је бело углавном црно крзно, али су му руке и стопала упадљиво наранџаста углавном црно или са браон нијансом
број потомака у једном леглу

2

2

2

1

Како да решавамо унапред задате табеле? Сва мудрост је да табеле посматрамо као правилно распоређена питања. Наиме, уочили сте да свака табела има вертикална поља (колоне) и хоризонтална (редове). Свако поље припада некој колони и неком реду. За свако од њих, себи постављамо питање на које одговарамо, а читајући наслове колоне и реда. На пример:

врста Златноседласти тамарин Бркати тамарин Црвеноруки тамарин Гелдијев мармозет
ареал  

Ареал је иначе део географског простора који нека врста насељава. Питање које постављамо за прво празно поље је: који део Земље насељава златноседласти тамарин? (наслов реда је „ареал“, а наслов колоне „златноседласти тамарин“). Одговор је: амазонски Перу и Еквадор. За друго поље питање је који део насељава бркати тамарин и тако редом.

Ето, можете, као што рекох, вежбе ради, да направите своју табелу. Искористите неке податке и пробајте. Уколико научите како се праве, верујем да вам неће бити тешко да научите како се попуњавају. Табеле ће вас пратити кроз цео живот. Веома често се попуњавају због потреба посла, а богами, често се срећу и у дневној штампи и осталим медијима. Уосталом, прилично сам сигуран да макар мушком делу читалаштва, овакве табеле нису непознате. Јесте фудбал, јесте занимљиво, али и даље је то табела. Ово је био допринос биологије да вам помогне у савладавању истих. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s