Успорени филм


Упознаћу вас са једном врстом за коју врло верујем да ће вам се допасти. 🙂

Ова врста се зове спори лори (латински Nycticebus coucang). Назив је добила по томе што је овим животињама метаболизам успорен, чак за 40% у односу на онакав какав би требало да имају за своју тежину. То је заправо решење за проблематичну исхрану коју имају. Наиме, воле да једу бескичмењаке, посебно инсекте, њихове ларве и стоноге. Таква храна је веома богата протеинима, који су свим живим бићима неопходни, али се дешава да су поменути зглавкари врло често и отровни. Спор метаболизам значи и споро упијање хране у цревима, тако да организам спорог лорија, пре него што „пребаци“ храну у крвоток, има довољно времена да неутралише отрове. 🙂

На лорију су вам сигурно привукле пажњу очи. Лорији су, попут свих сродних врста, ноћне животиње. Зато и могу да насељавају сличан простор са мајмунима и човеколиким мајмунима, који су активни дању. Напросто, једни другима не сметају; као да раде у две смене. 🙂 У задњем делу очне јабучице имају кристални слој који одбија сву доступну светлост ноћу и тиме се појачава деловање на чулне ћелије које су задужене за вид. Уши су им, опет, релативно мале.

Такође, немају ни реп. За грану се хватају целом шаком, јер за разлику од других примата, лорији, галагои и потои (о којима ћу вам такође једном писати) не могу палцем да додирну прсте исте руке. Уколико погледате сопствене шаке, видећете да је палац издвојен, те кажемо да опонира другим прстима. Стисак за грану (или у нашем случају када евентуално радимо згибове или носимо нешто) је тиме јачи. Лорији зато ретко скакућу са гране на грану. Њихово кретање је више верање и ходање по гранама, а могу да се крећу и по тлу четвороношке. Уз то, нису добри скакачи ни због тога што су им сва четири уда исте дужине.

Разликовање полова код лорија је помалко проблем. Полни органи, посебно када су млади, изгледају врло слично. Ипак, разлике постоје и мужјци имају посебну кост у пенису (људи је немају, само да знате), а и имају додатке у виду рожнатих плочица. Све ово омогућава да пар који се пари остане дуже време заједно, а што повећава шансе да парење и успе, односно да се зачне потомство. Дакле, свако зашто има своје зато.

Ова врста насељава један део Азије и веома је омиљен као кућни љубимац.

Али…

Лорији иначе имају зубе које за примате сматрамо примитивним. То значи да се у еволуцији нису много мењали у односу на претке који су нам изгледа свима заједнички. Како би, ваљда, били што умиљатији љубимци, ваде им се зуби и то изгледа овако:

Жао ми је што сам ову слику ставио у овај божанствени блог, али бих волео да је добро погледате.

Човек једном руком чврсто држи животињу, а грицкалицом за нокте јој вади зубе.

Уколико погледате израз лица животиње, верујем да ће вам бити јасно колико је у боловима и колико пати.

Због оваквих услова рада, најчешће се захват (не знам како другачије да га назовем, а да будем пристојан) завршава инфекцијом и смрћу животиње.

Након вађења зуба, практично ју је немогуће вратити у дивљину, јер напросто не би опстала.

Ова врста лорија има статус рањиве, што значи да ће у некој блиској будућности постати угрожена.

Ајнштајн је једном приликом рекао да су две ствари бескрајне; свемир и људска глупост, са тим да за ону прву није сигуран. Изгледа да и људска суровост такође нема граница. 😦

Advertisements

13 thoughts on “Успорени филм

  1. Jelena каже:

    Krenuše prsti da kliknu „lajk“, ali prosto ne mogu da lajkujem ljudsku bezosećajnost i monstruoznost. Zbog ovakvih stvari me je sram što sam pripadnik ljudske vrste :(, a nažalost, previše je takvih primera.
    I nikada mi neće biti jasno zašto je nekom lepo da drži u zatvoru jedno biće koje ima mamu i tatu i svoj dom iz kog je oteto i odvedeno protiv svoje volje. Zar nije uživanje i božanstveno videti ih tamo gde pripadaju? Meni jeste! Ne volim da vidim čak ni mrtvo cveće u vazi!
    Nisu ta divna stvorenja ljubimci već zatvorenici.

  2. metodicar каже:

    Потпуно се слажем са Вама Јелена и хвала на подршци овој причи. Свака оваква прича и сваки овакав коментар су део борбе да се утиче на људску свест и савест.

    • Brun каже:

      Ljudi misle da imaju neko bogom dano pravo da odlučuju o životu, smrti ili bilo čemu drugom vezanom za životinje. Najgore od svega jeste maltretiranje životinja zarad ljudske zabave. Španija u tome, naravno, prednjači: svake godine umre oko 60 000 životinja zarad njihovih varvarskih zabava, a korida je tek samo jedna u moru od njih. No ne treba ići tako daleko: sečemo uši i repove malim tek rođenim kucama „da bi nam bile lepše“ i da bi se uklopile u neke dilvljačke standarde koje su stvarali ljudi bez duše. Kastriramo pse i mačke kako „bi ih smirili“. Svake godine se ubije udarcima bejzbol palica na stotine foka, iskasapi se na stotine delfina, samo zato što je neko rekao „mnogo ih je“. Mnogo ih je, prema čijim standardima? Prema standardima foka i delfina sigurno ne. Ljudsko biče je gadno, gadno gadno i gadno. Mislim, šta očekivati od bića koji sopstvenu vrstu muči, siluje, ubija, seče, komada zbog razloga tako glupih kao što su nacija, vera, rasa. Životinje pored takvog bića apsolutno nemaju ama baš nikakve šanse.

      • tatjanamb каже:

        Jedino s cime se ne slazem jeste nacin razmisljanja o sterilizaciji jer je njena svrha daleko iznad „da bi ih smirili“. Koga interesuje naci ce dovoljno informacija na sledecem linku kao i na drugim sajtovima, u razgovoru sa ljudima koji se bave zastitom zivotinja, na tribinama koje se organizuju i sl.
        http://feniks.org.rs/zastita/zastita-ljubimaca/kako-resiti-problem
        Pozdrav svim ucesnicima na temi :OK:.

      • Brun каже:

        Татјана, стерилизација има смисла кад се ради о луталицама, али кад се ради о кућним љубимцима, нема оправдања. Мени лично је исто што и ово што раде овој сиротој животињици с грицкалицом. Међутим, има један проблем у земљи Србији, за који кад сам сазнала, коса ми се дигла на глави. Чула сам да тамо шинтери сад хватају псе стерилишу их и враћају на улицу. ОК. Овде у Шпанији нема паса луталица, али сви напуштени пси се стерилишу, зато и немају псе луталице. Али, за разлику од овде, где се напуштени пси 1)држе у релативно пристојним условима 2) пружа им се сва неопходна нега пре него што буду усвојени 3) предају се власнику тек након стерилизације или се власник обавезује да га стерилише кад за то дође време, уколико је пас много млад (стерилизација и прве вакцине улазе у цену коју плаћаш за усвојеног пса, која је симболична и не прелази 100 евра, али то је начин да се издржавају и опстају та склоништа за напуштене животиње. У Србији напротив, покупе се животиње с улице искасапе се и одмах сутрадан са завојима избаце на улицу где обично буду прождране од других паса или умру од инфекција и глади. Но, то је врло згодан начин „решавања“ проблема паса луталица где се наизглед те особе појављују као душебрижници, а у ствари су обични касапи и егзекутори. Јер, можда неки мужјаци и преживе, јер су њихове ране спољне и захват много једноставнији него код женки, које, иако се заиста веома брзо опорављају и зарастају, ипак су тотално беспомоћне барем недељу дана. Е, видиш, то је за мене прави хорор.

      • tatjanamb каже:

        @ brun, a kako mislis da je bilo koja zemlja, pa i Spanija, stigla do toga da na ulicama vise nema pasa lutalica ? Samo prikazima dirljivih scena prihvatanja zivotinja, lecenja, udomljavanja … bez horora ubijanja ?

        Sterilizacija koju si opisala nije ona na koju mislim. Ta koju si pomenula je za mnogo goru reakciju od osude. I veruj mi da to nije jedini horor kada su u pitanju zivotinje (a Boga mi i ljudi) u Srbiji.

        Da li znas da su vlasnicke zivotinje veliki izvor povecanog broja napustenih zivotinja u Srbiji ?

        Kako i gde zavrsava brojno potomstvo necijih pasa i macaka ? Mislis da se sve dobro udome, kad nema toliko udomitelja niti staratelja (o svom trosku) napustenih/izbacenih pasa i macaka ?

        Koliko je vlasnika koji svoje pse pare sa napestenim kujama da bi tako smanjili „seksualne frustracije“ svog ljubimca (a mozda i svoje) ? Sta se desava sa takvim potomstvom i tim kujama ? Vlasnik malopre pomenutog psa ih usvoji, pazi, neguje i dalje udomljava ?

        „Humani“ vlasnici ljubimaca koji odbijaju sterilizaciju, potomstvo istih, kad ne znaju sta ce (a cesto ne znaju), dave u lavorima punim vode, bacaju u WC solje i, naravno, ne zaborave da puste vodu, dave u rekama, zive bacaju u kontejner, zakopavaju, istresaju u tudjim dvoristima, ostavljaju na periferiji grada, u zabitima, deca se „igraju“ s njima (na pr.probadanje ekserom na vrhu stapa, polivanje benzinom i spaljivanje i sl). Ovo je samo deo bogatog repertoara „humanog“ coveka u malom i velikom pakovanju.

        Meni je navedeno daleko manje humano od sterilizacije kojom se smanjuje mogucnost izbacivanja na ulicu odraslih jedinki sposobnih za razmnozavanje, kao i njihovog potomstva sto direktno utice na povecanje/smanjenje broja zivotinja na ulicama. Mnogo je veci br ljudi koji ih ne voli i zeli da ih skloni sa ulice na ovaj ili onaj nacin, nego sto je potencijalnih udomitelja/staratelja istih. Pa su tu i oni koji imaju zivotinje, ali se prema njima ponasaju da ti pamet stane od neverice (u negativnom smislu) i td.

        Kompleksna je ovo tema za diskusiju. Obe smo navele znacajne stvari u svojim komentarima ali je situacija sve samo ne jednostavna. Pozdrav @ Brun, sve najbolje ti zelim, a verujem da sve sto pises, kao i ja, cinis s najboljim namerama :OK:.

      • Brun каже:

        Jeste, Tatjana, vrlo kompleksna. Takođe ima i vrlo neodgovornih vlasnika, u to ne sumnjam, i to ne samo tamo u Srbiji, nego svuda. Razlog za to je neobaveštenost. Ljudi obično misle da je pas igračka, ili čovek pa onda nastanu problemi jer pas nije ni igračka a bogami nije ni čovek, nego je pas, životinja, koja iako je milenijumima pripitomljena, i dalje nosi gene i navike svog pretka vuka, kao npr. hijerarhijski sistem vrednosti. Uf, mogla bih o ovom tri dana, ovde nema toliko prostora, a bojim se da opet ne ostanem nedorečena. Kućni ljubimac treba da bude nadgledan i da se ne pušta kojekuda da ide slobodno, pas u gradu ne sme biti ni jednog momenta bez nadzora, a to „olakšavanje“ je, pa nemam reči, šta da ti kažem. No, kao što rekoh, prvi korak je edukacja vlasnika, počev od toga da je dobro skupljati ekskremente svojih ljubimaca s ulice, do mnogo ozbiljnijih stvari. Što se Španije tiče, ne, na ulicama gradova u Španiji nećeš videti prizore koje viđaš po Beogradu ili bilo kom drugom gradu Srbiji. Jednostavno NEMA pasa na ulici. A ako se i pojave (a pojavljuju se, jer i ovde se psi napuštaju, jer i ovde individualna svest pojedinca nije dostigla toliki nivo da svima bude jasno da pas NIJE plišana igračka), vrlo brzo su sklonjeni. Sklone ih ljudi kojiprmete samog psa, odvedu ga ili svojoj kući ili u sklonište. U Kataloniji eutanazija više nije dozvoljena, kao ni seckanje ušiju i repova, zato su im skloništa prebukirana, ali i najprebukiranije sklonište je humanije od nekih koje sam ja videla u Srbiji (čini mi se da beše neka priča po netu o šinterima u Loznici gde su silovali keruše i čerečili ih posle, ma užas, evo muka mi je dok pišem). Da ne bude zabune, kad sve ovo pričam, to nikako ne znači da ovde NEMA zlostavljanja i napuštanja, ali to je više na nivou pojedinca a ne na nivou celokupnog društva, i kad se takve stvari otkriju, trubi se na sva zvona i počinioci budu vrlo brzo uhvaćeni i izvedeni pred sud (kazne su meni lično smešne, al ajd, barem im sude). Eto, da ne bude da ih samo hvalim, ovde su posebno ugroženi hrtovi, jer se koriste za lov, a kad više nisu dobri za lov, budu občno izbačeni naulicu i prepušteni sami sebi. Pre deset godina, bio je skandal u novinama, okriveno je da se na nekom imanju u valjda Andaluziji, hrtovi koji nisu višpe za lov, VEŠAJU na drveće, s tim da onikoji su dobro lovili, obese ih tako da odmah umru, a oni koji nisu, njih obese tako da im šapice dodiruju zemlju pa samim tim i smrt bude dugotrajna i mučnija. Nemci kad suto čuli došli su i odveli sve pse u Nemačku…. Eto. Šta da ti kažem. Ja bih o ovom mogla do sutra, ali imam osećaj da sam Dejanu kidnapovala blog, tako da neću više, obaćavam! 🙂

      • tatjanamb каже:

        Ispravka u petom pasusu, komentar iznad: umesto „napestenim“ treba da pise „napustenim kujama“. Izvinjavam se zbog greske.

  3. agroekonomija каже:

    Ja sam kliknula na liked, jer je životinjica tako mala i mila, ali sam užasnuta surovošću ljudi, koji, radi svog zadovoljstva, ovako muče živo biće.

  4. tatjanamb каже:

    Pogledala sam tekst upravo zbog slike sa grickalicom jer mi je bilo jasno da je u pitanju neko zlostavljanje, ali mi nije bilo jasno kakvo. Vas poslednji pasus o ljudskoj gluposti i surovosti je sve rekao. Mislim da bi se i sa beskrajnoscu svemira lakse izaslo na kraj nego sa ljudskom vrstom zbog koje me je x puta sramota, a nekad sam i razocarana sto sam deo iste. Puno pozdrava.

  5. metodicar каже:

    Хвала вам свима на јављању и коментарима са којима се у свакој речи слажем.

  6. Jassna каже:

    meni je lepa zivotinjica…ali nikako ne opravdam ono sta joj ljudi rade.
    Like, jer treba da se podeli sa drugim ljudima, pa se zna sta se sve radi… 😦

  7. otkacena каже:

    Odavno mi je jasno dokle seže okrutnost zarad novca. Ali me i dalje užasava činjenica da više ništa nije sveto, upravo ljudima koji hrle ka novcu.
    Toliko je dece, ljudi, životinja, prirodnih predela, ugroženo da bi se nekome papiri šuškali u džepu. Strašno.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s