Дојење као критеријум


Систематика је наука која, једноставно речено, групише жива бића према њиховој сродности, а ради лакшег изучавања. Као и све у животу, ова тврдња је једноставна када је изговарамо, али је врло компликована када треба и да се уради; што због броја биолошких врста, који се процењује у десетинама милиона, што због њихове завидне разноврсности. Због тога је систематика, што се каже хтела не хтела, морала последњих година прилично да напредује. Томе је допринело и то што се врсте откривају практично свакодневно, а знања из генетике, морфологије и других корисних области се повећавају. Сваки основац учи да царстава има пет; монере, протисти, гљиве, биљке и животиње. Некада су се гљиве сврставале у биљке, па је царстава било мање, а данас неки научници тврде да их има и преко двадесет!

Бабе и жабе?

Не, никако! 🙂

Приликом систематизовања живог света, сличност има веома велики значај, али не и неприкосновен. Некада сличност уме да завара; ајкуле и делфини имају сличан облик тела и пераја којима пливају, али уопште нису сродни. Ајкуле су рибе, док су делфини сисари. Слични су зато што насељавају исто станиште и на њих утичу слични еколошки фактори. У оба случаја, еволуција је дала исти исход, али на две различите „гране“. Међутим, сличности међу члановима једне групе су нам од огромне помоћи. Уколико знамо основне одлике жаба, ми заправо знамо понешто и о оним врстама жаба за које никада у животу и чули нисмо! Само примењујемо научено. Рецимо, знамо да је главна одлика сисара да доје своје младунце млеком. И то раде сви, без обзира да ли смо ми чули за њих или не и без обзира на то како изгледали и како живели. Младунце доји и бодљикави шумски јеж и овчица на ливади и фока која се одмара на обали мора…

Чак и подмладак слепих мишева вампира, који су добили назив по томе што сисају крв топлокрвих животиња, док су бебе - доје!

Дакле, сисари доје своје младунце (узгред буди речено, уз помоћ жлезда које су изгледа еволутивно настале из знојних), те то раде само они и нико више у животињском царству. Међутим, рибе познате као дискоси, раде нешто слично и невероватно! И код њих родитељи имају специјалне жлезде у кожи које стварају излучевине којима се опет, хране њихови младунци…

Главни актер овог филма је јужноамерички диск или помпадур, иначе бразилска врста која насељава реке Амазон и Рио Негро. Добра вест је да га можете гајити у акваријуму, али је потребно и нешто труда да би му се обезбедили сви услови које иначе има у свом природном окружењу и на које је прилагођен. Пре свега, потребан му је простран акваријум, посебно у време мреста (уколико желите и овај подмладак који досађује мајци) и то од најмање 200 до 300 литара и пола метра дубине. Вода би требало да је топлија, око 30°С и готово неутралног pH (6,5). Овај рибљи јунак воли да буде сам, на затамљеном и мирном месту. То су само неке основне информације, али би пре него што се одлучите да га гајите, требало попричати са стручњаком или претражити литературу која се бави акваристиком.

Дискоса има свега три врсте, али више боја.

Дакле, сисари су посебна група зато што доје младунце, дискоси зато што их хране излучевинама из своје коже, бактерије зато што њихове ћелије немају једрову мембрану, силикатне алге јер имају кућице од силицијума, амебе мењају облик свог тела итд. итд. Најчешће, сваку групу одликује нешто више карактеристика по којима се разликују од свих других. Те групе су веће или мање и у различитим таксономским категоријама… Али нећемо журити. За сада смо научили зашто систематичари раде то што раде. О томе како то раде, дакле, други пут. 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s