Клешта као оружје


Када помислило на клешта обично мислимо на алатку која може да буде корисна за разне послове у кући. Клешта су, међутим, само један од изума који смо копирали из природе. Постојала су она још у периоду силура, пре 438 милиона година и представљала су моћно оружје гигантских морских шкорпија, мада ни оне у том погледу нису биле оригиналне. Данас када помислимо на ово „биолошко оружје“, пре свега имамо на уму ракове. Они их и користе за напад и одбрану, мада их главни јунак следеће приче, попут свих његових сродника, користи и као есцајг. 🙂

Међутим, клешта су раку, дефинитивно, оружје. Није потребно испробати да би нам било јасно да може и те како да уштине њима. Код неких врста, краба пре свих, толико су предимензионирана да изгледају већа од остатка тела и чини се да им је довољно да се шепуре њима и свима ће бити јасно да није здраво прилазити. 🙂 Неке врсте су отишле и неколико корака даље…

Када би животиње имале своју олимпијаду, либијска краба би свакако учествовала у боксерским мечевима. Она, наиме, има праве правцате боксерске рукавице, са тим да њене имају и додатно оружје. Већ је позната прича о симбиози рака самца и морксих саса; рак самац накачи сасе на љуштуру коју је присвојио и коју користи као уточиште. На тај начин, саса добија превоз и остатке ракове хране, а рак добија моћну заштиту. Жарне ћелије у пипцима сасе могу да паралишу или убију евентуалног грабљивца. Либијска краба прави сличну, али другачију симбиозу са морским сасама. Она нема љуштуру и пушта мале дупљаре да јој се населе на клештима. Тако, краба има рукавице које жаре и којима удара своје непријатеље, али и плен и то у главу. Ови ударци заиста и ошамуте противника.

Друга врста рака користи своја клешта као пиштоље којима буквално упуца плен. Меци су, додуше, водени, али имају силину и температуру правих. Следи филм о томе…

Ракови ипак нису једини зглавкари који користе клешта. Мрави их имају такође, али не на ногама већ на глави. Сигурно сте некада видели мраве како предано тим клештима носе терете који иначе увелико премашују њихову тежину. Уколико их узнемирите, пробаће и можда и успети да вас уштину управо тим својим клештима. Мрави булдози који настањују Аустралију и Тасманију су у том погледу веома опасни јер осим јаког угриза, они и боду преображеним легалицама којима и убризгају мрављу киселину. Тридесет оваквих убода може да буде смртоносно и по нас људе.

Најјачи угриз у читавом животињском царству, у односу на величину тела, ипак имају солифуге. Њихов ујед је смртоносан за гуштере, али и омање сисаре и птице, иако су солифуге дуге свега између седам и осам центиметара. Пошто, за разлику од својих рођака, паука и шкорпија, солифуге нису отровне, морају да се ослоне на снагу. У ту сврху имају тзв. хелицере, које изгледају као парови клешта.

Зглавкари немају ауторско право над клештима. Њих поседују и неке друге групе, попут бодљокожаца. Сигурно вам никад није пало на памет да код морског јежа тражите клешта међу силним бодљама, али их он свакако има. Називају се педицеларије и уколико желите да сазнате нешто више о томе, кликните овде.

Наше руке су ипак многоструко корисније него клешта и поређење напросто није фер; клешта пружају ограничене могућности. Као што смо видели, ракови врло добро раде са оним што имају и учинак је сасвим задовољавајући за њихове потребе. Оно што ми људи можемо да учинимо, далеко их надмашује. Зато, упослите своје руке; направите реферат, пано или презентацију о неком чуду природе које је на вас оставило утисак.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s