Опасне биљке


Биљке су морале да се прилагођавају, баш као и сва друга жива бића, различитим стаништима. Некада им услови живота, односно еколошки фактори и нису баш наклоњени. На пример, земљиште на коме живе може бити веома различитог састава, па и сиромашно неким важним супстанцама. Азот је један од елемената који је незаобилазан у молекулу амино-киселина, односно протеина. Уколико њега нема довољно, биљка неће моћи да створи супстанце које у огромном проценту сачињавају сваки организам. Детелине и њима сродне биљке су то решиле симбиозом; у свом корењу су угостиле посебан тип бактерија, азотофиксаторе, способне да елементарни азот из ваздуха пренесу у земљиште у виду соли. Биљке со могу да упију својим корењем, наравно ако је растворена у води, али елементарни азот, иако га у ваздуху има више него било чега другог, не могу ни да „пипну“. Заправо, могу да га „удахну“ кроз стоме на својим листовима, али то је све. Он напушта лишће, као што написах, нетакнут. Драгоцене бактерије помажу биљкама.

Друге биљке су своје лишће усавршиле (преобразиле) за сасвим другачију стратегију проналажења преко потребног азота. Да поновимо; азот је саставни део амино-киселина, које су саставни део протеина, а који су, опет, саставни део сваког организма. То значи и животиња. Да би дошле до азота, биљке су „одлучиле“ да дођу до животиња. Њихови листови су зелени, пуни хлорофила и способни да врше фотосинтезу. Те биљке су дакле, аутотрофне. Њихови листови су такође и опасне замке за животиње које ће уловити и сварити. То их ипак не чини миксотрофима. Миксотрофи, попут зелене еуглене, могу да се хране и аутотрофно и хетеротрофно (што бисмо рекли и као биљке и као животиње). Међутим, ове биљке месождери се заиста не хране животињама. Од њих узимају само азот. И фосфор.

Како то раде? Има неколико начина.

Први: листови им се склапају попут листова књиге.

Други: листови прилепљују плен тзв. тентаклама.

Трећи: листови су у облику крчага са клизавим унутрашњим странама. Неке врсте имају толико велике крчаге да у њих може да се смести голуб, на пример.

Мешница (Utricularia exoleta) је биљка која живи и код нас. Подводна је биљка и плен хвата тако што пушта да у њене листове попут мехура нагло уђе вода. На тај начин усиса и плен, у овом случају пуноглавца.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s